Zemlja na rubu: Zašto je zagrevanje od 2°C kritično?
U globalnoj trci protiv klimatskih promena, perspektiva da će se Zemlja zagrejati za 2,7°C do 2100. godine pokrenula je napore. 196 potpisnika Pariskog sporazuma ciljali su na ograničavanje porasta temperature ispod 2°C, sa još ambicioznijim ciljem od 1,5°C.
Nastao iz proračuna ekonoma Vilijama Nordhausa iz 1970-ih, prag od 2°C predstavlja pragmatičnu liniju između “loše” i “zaista loše” teritorije, gde vrebaju ireverzibilne kritične tačke.
Majkl Man, direktor Centra za nauku, održivost i medije na Univerzitetu u Pensilvaniji, upozorava da bi razlika između 1,5°C i 2°C mogla biti katastrofalna, sa potencijalnim gubicima Arktičkog leda, povećanim izumiranjem i rizicima po ledene ploče.
Dok neki zagovaraju niže ciljeve, Marija Ivanova insistira na neophodnosti cilja, slično ograničenju brzine koje podstiče promene ponašanja.
Međutim, klimatolog Daniel Svejn upozorava da trenutni napori nisu dovoljni.
Bez obzira na napredak, hitna akcija je potrebna kako bi se ubrzalo smanjenje emisija ugljenika i zaustavio trend zagrevanja.
Svetski je pred ključnim trenutkom gde ispunjenje ovih temperatura nije samo naučni cilj, već i vitalan poduhvat za opstanak planete.
Može li čovečanstvo dovoljno brzo delovati da izbegne katastrofalne posledice Zemlje zagrijane za 2°C?
Odgovor nosi ključ za naš zajedničku budućnost.