Zemlja na putu ka drugoj najtoplijoj godini u istoriji merenja

Planeta je na putu da zabeleži drugu najtopliju godinu u istoriji merenja 2025, izjednačivši se sa 2023. nakon istorijskog maksimuma iz 2024, objavila je u utorak evropska služba za praćenje globalnog zagrevanja.

Poslednjih 10 godina bilo je 10 najtoplijih otkako se vode merenja, saopštila je ranije ove godine Svetska meteorološka organizacija.

Podaci Kopernikus službe za klimatske promene potvrđuju da su globalne temperature na putu da premaše 1,5 °C iznad predindustrijskih nivoa – praga koji je postavljen Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015.

Temperature su porasle u proseku za 1,48 °C između januara i novembra i trenutno su izjednačene sa 2023. godinom kao druga najtoplija godina u istoriji, prema mesečnom ažuriranju službe.

„Trogodišnji prosek za 2023–2025. na putu je da prvi put premaši 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period 1850–1900, kada su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva u industrijskim razmerama“, rekla je u izjavi Samanta Berdžes, strateška rukovoditeljka za klimu u Kopernikusu.

„Ove prekretnice nisu apstraktne – one odražavaju ubrzani tempo klimatskih promena, a jedini način da se ublaži budući porast temperatura jeste brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte“, rekla je Berdžes.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš upozorio je u oktobru da svet neće moći da ograniči globalno zagrevanje ispod 1,5 °C u narednih nekoliko godina.

Novembar među najtoplijima u istoriji

Prošli mesec bio je treći najtopliji novembar u istoriji merenja sa 1,54 °C iznad predindustrijskih nivoa, prema Kopernikusu, uz prosečnu temperaturu vazduha na površini koja je dostigla 14,02 °C.

Takvi postepeni porasti mogu izgledati mali, ali naučnici upozoravaju da već to destabilizuje klimu i čini oluje, poplave i druge katastrofe snažnijim i češćim.

„Mesec je obeležen nizom ekstremnih vremenskih događaja, uključujući tropske ciklone u jugoistočnoj Aziji, koje su izazvale široke, katastrofalne poplave i gubitke života“, navodi Kopernikus.

Za Evropu je to bio peti najtopliji novembar ikada zabeležen, sa prosečnom temperaturom od 5,74 stepena.

Dok su istočna Evropa, Balkan i Turska zabeležili neuobičajeno visoke temperature, uslovi u Skandinaviji i južnoj Nemačkoj bili su relativno hladni.

Samo su tri prethodne jeseni u Evropi bile tople kao ova.

Klimatske katastrofe i borba oko fosilnih goriva

Filipine su u novembru opustošila dva uzastopna tajfuna koja su usmrtila oko 260 ljudi, dok su Indoneziju, Maleziju i Tajland pogodile velike poplave.

Prosečna globalna temperatura za jesen na severnoj hemisferi, od septembra do novembra, takođe je bila treća najviša u istoriji, posle 2023. i 2024. godine.

„Temperature su uglavnom bile iznad proseka širom sveta, posebno u severnoj Kanadi, iznad Arktičkog okeana i širom Antarktika“, naveo je Kopernikus, dodajući da su u severoistočnoj Rusiji zabeležene značajne hladne anomalije.

Kopernikus vrši merenja koristeći milijarde satelitskih i meteoroloških očitavanja, kako na kopnu, tako i na moru, a njihovi podaci datiraju do 1940. godine i upoređuju se sa globalnim temperaturnim zapisima koji sežu do 1850.

Globalne temperature sve više podižu emisije gasova koji zagrevaju planetu, uglavnom od fosilnih goriva koja se masovno sagorevaju od industrijske revolucije.

Nacije su se na klimatskom samitu UN-a COP28 u Dubaiju 2023. godine dogovorile o prelasku sa fosilnih goriva, ali su ambicije od tada usporile.

Konferencija o klimi COP30 u Belému u Brazilu završena je prošlog meseca dogovorom kojim je izbegnut novi, eksplicitni poziv na postepeno ukidanje nafte, gasa i uglja nakon prigovora zemalja proizvođača fosilnih goriva.