Zašto smo do sada ignorisali ovaj način borbe protiv klimatskih promena?

U borbi protiv klimatskih promena, proizvodnja materijala izlazi kao značajan uzročnik emisija gasova staklene bašte.

Srećom, tehnološki preokret je na vidiku, veštačka inteligencija.

Prvo, ubrzava testiranje omogućavajući virtuelne simulacije, revolucionarišući način na koji izmišljamo i poboljšavamo materijale.

Drugo, omogućava nam da izračunamo ekološke uticaje pre nego što proizvodnja uopšte počne.

U traganju za globalnom dekarbonizacijom, uticaj veštačke inteligencije seže do elektrifikacije.

Retki zemni magneti, poput neodimijuma, ključni su u električnim motorima, svedočeći o rastu tražnje i cena.

Veštačka inteligencija potencijalno može izmisliti materijale slične magnetima, eliminirajući potrebu za ekološki opterećujućim procesima rudarenja.

Izvan magneta, materijali poput terbijuma, važni za sijalice niske potrošnje energije, postavljaju ekološke izazove.

Obećanje veštačke inteligencije leži u stvaranju alternativa koje pariraju karakteristikama bez istog klimatskog uticaja.

Ipak, postavlja se ključno pitanje: Da li su održivi materijali univerzalno rešenje?

Iako nose obećanja, hitnost akcije ne može se preceniti.

Klimatske promene, očigledne u intenziviranju prirodnih katastrofa, zahtevaju brze odgovore kako bi se izbegle neopozive posledice.

Gledajući unapred, potencijal materijala veštačke inteligencije je ogroman.

Kompanije poput Materials Nexus i tehnološki divovi poput Microsofta prave korake.

Imperativ sada jeste brzo implementirati ove tehnologije pre nego što klimatske promene postanu neopozive.