Zašto se Zakon o obnovi prirode ne odnosi samo na životnu sredinu?

U poslednje vreme evropskom političkom agendom dominiraju novi poslovi za industriju i konkurentnost, gde je delovanje za povećanje održivosti postavljeno protiv ekonomske profitabilnosti – ovo je lažna priča, tvrdi Adelin Roše, šef programa u okviru Kembridž instuta za liderstvo i održivost.

Ovaj lažni narativ se igra radi kratkoročnog izbornog pozivanja na Evropski zeleni dogovor i predloge koji se odnose na prirodu, poljoprivredu i interese prehrambene industrije, prenosi dalje njene reči Euractiv.

Prenosimo vam njen tekst u celosti:

S obzirom na to da će se konačno glasanje u Parlamentu EU o Zakonu o obnovi prirode (NRL) održati u utorak, ključno je da donosioci odluka imaju na umu ovu veliku sliku i podrže evropsku strategiju konkurentske održivosti glasanjem za NRL.

Kako navodi, bila bi strateška greška posmatrati zdravlje naše životne sredine izolovano od zdravlja naše privrede. I jedno i drugo zahteva snažnu podršku i brzu akciju za izgradnju otpornog društva, sposobnog da izdrži buduće šokove – bilo da one dolaze od klimatskih katastrofa, geopolitičkih tenzija ili agresivnih trgovinskih praksi globalnih konkurenata.

Ipak, uprkos hitnoj potrebi za akcijom, obnavljanje prirode još uvek nije konsenzus. Otpor delimično proizilazi iz nedostatka dobrog razumevanja višestrukih koristi koje donosi, kako na makroekonomskom tako i na lokalizovanom nivou – i pojačan je ekonomskim stresorima koje osećaju zajednice i farmeri.

Međutim, brojke daju ubedljivu sliku u korist obnavljanja prirode. Prema Evropskoj komisiji, u svojoj proceni uticaja NRL-a, „novčane koristi od obnove prioritetnih staništa EU procenjene su na oko 1.860 milijardi evra, sa troškovima procenjenim na oko 154 milijarde evra”.

To znači neto dobitak od oko 1,706 milijardi evra. Donosi se i do lokalnih zajednica. Ako pogledate ukupne direktne koristi od Nature 2000 (mreža zaštićenih područja koja pokrivaju najvrednije i najugroženije vrste i staništa u Evropi), one iznose između 200 i 300 milijardi evra godišnje.

Projekti obnove ne samo da stvaraju radna mesta na lokalnom nivou, već nude i šire perspektive razvoja u oblastima kojima su preko potrebni, posebno u ruralnim i deindustrijalizovanim zajednicama.

Vodeća preduzeća u nizu sektora već su prepoznala ekonomski imperativ obnove prirode. Preko 1400 kompanija, uključujući i one u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, glasno poziva da se zaustavi gubitak prirode.

Oni vide da je snažno delovanje na ciljeve smanjenja emisija osmišljeno da ne uspe ako ne delujete istovremeno za ekosisteme i biodiverzitet. Ako nam dobro osmišljena politika koja je pozitivna na prirodu omogući da ubijemo četiri muve jednim udarcem – da stvorimo nove ekonomske prilike, smanjimo emisije, povećamo otpornost prema ubrzanim posledicama klimatskih promena i poboljšamo globalno zdravlje.

Zakon o obnovi prirode je prvi u svetu te vrste. To je jedinstvena prilika za Evropu da pokaže liderstvo i stekne konkurentsku prednost kroz inovacije za svoju poljoprivredno-prehrambenu industriju, posebno za poljoprivrednike.

Ovaj zakon, kao što je naglašeno od strane preko 140 preduzeća u otvorenom pismu u znak podrške akciji pozitivnog na prirodu u Evropi, ima ogroman transformativni potencijal. Obavezujući ciljevi za poništavanje efekata zagađenja i uništavanja ekosistema daće jasan signal investitorima i finansijskim akterima.

Ako Evropa stavi svoju težinu iza toga, to će postaviti svetski presedan koji će se replicirati na globalnom nivou, stvarajući masovna tržišta i pozitivnu petlju ka istinski održivim društvima.

Poruka da je ljudska aktivnost oštetila planetu kritično blizu tačke bez povratka i premašila šest od devet planetarnih granica je poziv za buđenje.

Prozor mogućnosti neće dugo ostati otvoren, a poslanici moraju iskoristiti svaku priliku koju imaju. Moramo raditi na tome da osiguramo našu buduću konkurentnost, otpornost i prosperitet glasanjem za Zakon o obnovi prirode – to će zahtevati viziju, jasnoću i odlučnost – zaključuje Roše.