Zašto se za biogas kaže da je budućnost zelene energije?

Imajući u vidu da je Srbija tradicionalno poljoprivredna zemlja sa čak 65% poljoprivrednog zemljišta od ukupne površine, potencijali biogasa u Srbiji su vrlo značajni, navodi eKapija.

Biogas, je zapravo mešavina gasova. U njemu najviše ima metana, ugljen-dioksida i nekih drugih gasova u tragovima. Biogas može da se generiše iz svih vrsta organskog otpada, pre svega od ostataka iz poljoprivrede, klaničnog otpada, otpada iz industrije hrane, ugostiteljstva, domaćinstava.

U Srbiji se, kao sirovina, koriste uglavnom poljoprivredeni ostaci, stajnjak i žetveni ostaci, a u manjem procentu i klanični i industrijski otpad.

Biogas se proizvodi u biogas postrojenjima i generiše se u digestorima (jedinici biogas postrojenja), u procesu anaerobne fermentacije, odnosno razlaganju organskog otpada u uslovima bez prisustva kiseonika. Tako proizveden biogas se prečišćava od jedinjenja koja su korozivna i odvodi na kogenerativnu jedinicu, gde se u procesu kogeneracije dobija električna i toplotna energija, a kao ostatak visokokvalitetno đubrivo, koje dalje može da se koristi i u organskoj poljoprivredi. Po ovom principu rade sva postrojenja u Srbiji.

Međutim, od biogasa možemo da proizvedemo i biometan, u jednostavnom postupku prečišćavanja biogasa do nivoa metana. Tako proizveden biometan ima identične karakteristike kao i zemni gas, te može da se ubrizga u nacionalnu gasnu mrežu i koristi umesto zemnog gasa. Uzevši u obzir samo sirovinu (ostatke) iz poljoprivrede, mi bismo u Srbiji mogli da imamo instalisano minimalno 500 MW iz biogasa, čime bismo mogli da podmirimo čak 50% potreba Srbije za prirodnim gasom! Ukoliko posmatramo strateški energetsku diversifikaciju, biogas je izuzetno važan za energetiku Srbije.

Ipak najveći doprinos biogas daje upravo zaštiti životne sredine.

Biogas se razlikuje od svih ostalih obnovljivih izvora energije, jer ne samo da smanjuje upotrebu fosilnih goriva, kao i ostali obnovljivi izvori energije, već i zbrinjava veliku količinu organskog otpada, sprečavajući emitovanje GHG u atmosferu, pre svega metana, koji je čak 22 puta razorniji po atmosferu od ugljen-dioksida.

Biogas elektrane su šest puta efikasnije od solara i četiri puta od vetra, te proizvode daleko više energije od svih ostalih obnovljivih izvora. Godišnja proizvodnja biogas postrojenja od 1MW je čak 8000 MWh. Takođe, ne zavise od spoljašnjih uslova i za njihov rad je potrebna samo sirovina (otpad), te se proizvodnja energije lako i precizno planira.

Biogas tehnologija je izuzetno kompleksna, a postrojenja rade u režimu 24/7, dakle proizvodnja električne energije je konstantna i biogas ne samo da je izuzetno stabilan u balansnom smislu, već se obično i koristi za balansiranje elektro mreža, s obzirom da se gradi u ruralnim područjima.

Takođe, biogas ima veliki uticaj i na razvoj sela, jer postrojenje od 1MW zapošljava 10-15 ljudi i to viskokvalifikovanih kadrova i inženjera, koji mogu da ostanu u svojim mestima gde će im biti obezbeđen posao za koji su se školovali.

Baš zbog svega ovoga biogas se naziva budućnošću zelene energije.