Zašto je trošak postupanja sa plastičnim otpadom skuplji za siromašnije zemlje?
Pravi trošak postupanja sa plastičnim otpadom je 10 puta veći za zemlje sa niskim prihodima nego za bogatije zemlje, uprkos tome što one troše daleko manje plastike, prema novoj studiji prenosi Euractiv.
Izveštaj koji je naručila Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature – WWF) i koji je izradila globalna konsultantska firma Dalberg, tvrdi da je cena kilograma plastike za zemlje sa niskim i srednjim prihodima oko 150 dolara, što je osam puta više od 19 dolara koliko imaju bogatije zemlje.
A kada se porede samo zemlje sa niskim dohotkom i njihovi bogatiji oponenti, u izveštaju se tvrdi da se razlika u troškovima povećava na deset puta “u korist” zemalja sa niskim prihodima koje se suočavaju sa troškovima od 200 dolara po kilogramu.
U njemu se tvrdi da su zemlje sa niskim i srednjim dohotkom u nepovoljnom položaju jer imaju minimalan uticaj na to koji plastični proizvodi se proizvode i kako su dizajnirani, a ipak se od njih često očekuje da upravljaju ovim proizvodima kada stignu do kraja njihovog životnog veka.
Izveštaj upozorava da se obično razmatraju aspekti dizajna proizvoda i sistema kod zemalja sa obimnom proizvodnjom plastike i multinacionalnih kompanija sa sedištima u bogatimm zemljama.
Eirik Lindebjerg, vođa programa međunarodne politike plastike WWF-a, rekao je u intervjuu da izveštaj naglašava “neravnotežu plastičnog zagađenja” i “strukturalne nejednakosti” širom sveta.
Lindebjerg je dodao da je globalno tržište plastike “skoro potpuno neregulisano”i hitno je potreban zajednički napor da se reguliše životni ciklus ovog materijala koji može negativno da uziče na životnu sredinu.
– Predviđa se da će globalno tržište plastike rasti još više, sa predviđenim velikim povećanjem proizvodnje proizvoda koji su dizajnirani da se koriste kratko vreme, a zatim bace – rekao je.
– Pored toga, u zemljama u razvoju nedostaju finansijska sredstva za infrastrukturu za upravljanje otpadom.
Izveštaj upozorava da će zemlje sa niskim i srednjim prihodima, bez smanjenja proizvodnje i potrošnje plastike, nastaviti da snose najveći teret direktnih ekoloških i društveno-ekonomskih uticaja plastičnog zagađenja.
Takođe se tvrdi da sadašnjem sistemu nedostaje pravičan način da države i kompanije pozovu na odgovornost za svoje delovanje ili neaktivnost u vezi sa zagađenjem plastikom i njegovim uticajem na naše zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju.