Zašto je obnavljanje prirode dobro za poljoprivrednike, ribarstvo i sigurnost hrane?

Čovečanstvo zavisi od ekosistema, kao što su šume, močvare i reke, kako bi preživelo.

Oni obezbeđuju čistu vodu, stanište za životinje poput pčela, koje su ključne za proizvodnju hrane, i igraju ključnu ulogu u borbi protiv klimatske krize.

Međutim, širom sveta, pejzaži degradiraju alarmantnom brzinom, što znači da pored milion vrsta koje izumiru, izaziva se i rastući ekonomski danak, uključujući i poljoprivredni sektor.

Na primer, u Evropi erozija zemljišta utiče na 12 miliona hektara zemljišta – oko 7 procenata svih obradivih površina – i godišnje košta poljoprivrednike 1,25 milijardi evra u izgubljenoj produktivnosti, prema podacima Evropske unije.

-Neodržive prakse korišćenja zemljišta, od načina na koji gradimo gradove do načina na koji uzgajamo hranu, štete ne samo planeti i našim životnim sredinama, već i našoj sposobnosti da nahranimo 8 milijardi ljudi – rekla je Natalija Aleksejeva, koordinatorka Programa Ujedinjenih nacija za Deceniju obnavljanja ekosistema (UNEP).

-Obnova ekosistema i rešenja bazirana na prirodi dokazali su da donose brojne koristi zajednicama i društvima širom sveta – dodala je ona.

Globalno, postoji sve veći zamah da se obnove prirodni prostori, kako na kopnu, tako i ispod vode, koji su narušeni ljudskim razvojem, proces poznat kao obnavljanje ekosistema.

Stručnjaci kažu da, pored zaštite prirode, to može pomoći poljoprivrednicima da povećaju prinose i ojačaju globalnu bezbednost hrane.

Procenjuje se da svaki dolar uložen u obnovu zemljišta i održivo upravljanje zemljištem može doneti do 30 dolara ekonomskih koristi, uključujući povećane prinose useva, poboljšanu dostupnost vode i smanjenje degradacije zemljišta.

Slične koristi važe i za ribarstvo.

Dve trećine okeanskih ekosistema je narušeno, ili izmenjeno, a jedna trećina populacija morskih riba se ribari na neodrživ način.

Međutim, obnova mangrovih šuma duž obalnih područja, gde se razmnožavaju mlade ribe, mogla bi svake godine dodati 60 triliona jestivih riba u obalne vode.

Evo bližeg pogleda na tri načina na koja čovečanstvo može obnoviti pejzaže i pojačati proizvodnju hrane.

Oživite tlo

Otprilike 80 procenata svetskog obradivog zemljišta je pogođeno barem jednim oblikom degradacije, kao što su suša, opadanje vegetacije, solinizacija zemljišta i gubitak ugljenika u zemljištu.

Samo erozija zemljišta utiče na oko petinu obradivih površina širom sveta i procenjuje se da je porasla za 2.5 procenata između 2001. i 2012. godine, pretežno zbog krčenja šuma i proširenja poljoprivrednih površina.

Degradacija zemljišta već negativno utiče na 3.2 milijarde ljudi – što čini 40 procenata svetske populacije.

Prognozira se da bi degradacija zemljišta mogla smanjiti globalnu produktivnost hrane za 12 procenata, što bi dovelo do skoka cena hrane za do 30 procenata do 2040. godine.

Obnavljanje plodnosti i strukture zemljišta može se postići na nekoliko načina, uključujući rotaciju useva, primenu organske materije i primenu minimalne, ili nulte obrade zemljišta.

Pravi primer ovakvog rada dolazi iz Afrike, gde duž polupustinjske ivice Sahare, 11 zemalja gradi ono što je postalo poznato kao Veliki Zeleni zid, kontinentalni pojas vegetacije.

Na mnogim mestima, ova barijera pomaže u zaustavljanju širenja pustinje, što države nadaju se da će pomoći u jačanju bezbednosti hrane, suzbijanju siromaštva i promovisanju mira.

Vratimo bube “zujalice”

Pčele su jedni od najboljih oprašivača na svetu, što ih čini vitalnim za globalnu proizvodnju hrane.

Od 100 vrsta useva koje čine 90 procenata svetske hrane, preko 70 vrsta se oprašuje pomoću pčela.

Međutim, oprašivači su ugroženi.

Nastavak opadanja populacije pčela imao bi katastrofalne posledice po globalnu poljoprivredu i bezbednost hrane.

Prema izveštaju UNEP-a, oko 20.000 vrsta cvetajućih biljaka od kojih mnoge vrste pčela zavise za hranu moglo bi biti izgubljeno tokom narednih decenija bez većih napora u očuvanju.

Međutim, ako se obavlja u skladu s prirodom, poljoprivreda – jedan od glavnih uzročnika gubitka biodiverziteta – može biti prijateljska prema oprašivačima, što na kraju pomaže kako pčelama, tako i poljoprivrednicima.

Diverzifikujte useve

Svetska flora obuhvata preko 50.000 jestivih biljaka.

Međutim, samo tri od njih – pirinač, kukuruz i pšenica, obezbeđuju preko 50 procenata svetskog unosa hrane po energetskoj vrednosti.

Prevelika zavisnost od nekoliko sorti useva može učiniti globalne poljoprivredne sisteme ranjivim na štetočine, bolesti, klimatske promene i pogoršati degradaciju zemljišta i nestašicu vode, što na kraju dovodi do veće nesigurnosti u hrani.

Međutim, usvajanjem održivije poljoprivrede i uzgajanjem i konzumiranjem raznovrsnijeg povrća, voća i useva ne samo da će pomoći u obnavljanju biodiverziteta, već će i pomoći prilagođavanju klimatskim promenama, povećati otpornost i omogućiti zdraviju ishranu.