Zašto Beograd gubi svoje simpatične vrapce?
Beograd, nekada poznat po svojim veselim vrapcima koji su slobodno letali ulicama i parkovima, danas se suočava sa gubicima ove simpatične ptice.
Nekadašnji simbol grada, beogradski vrapci, čini se, nestali su sa naših prozora i ulica, a razlog se krije u uticaju ljudi na njihovu stanišnu sredinu.
Stručnjaci upozoravaju da je vreme i atmosfera u kojoj su vrapci bili simbol Beograda postepeno nestala, a sa njom i sami vrapci.
Ovaj grad se kontinuirano menja, a nažalost, mnoge od tih promena imaju negativan uticaj na ptice.
Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica ističe da se parkovi prilagođavaju ljudima, često uklanjajući žbunje koje je bilo stanište ovim pticama.
Vrapci su po prirodi jatne ptice, i za njih je važno da imaju različito žbunje za skrivanje i okupljanje.
Međutim, savremeni urbanistički trendovi često ne uzimaju u obzir potrebe ovih ptica.
Dr. Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica ističe nekoliko razloga za smanjenje broja vrapaca u gradu.
Nedostatak rasutog đubreta, tradicionalni izvor hrane za vrapce, i staklene fasade novih zgrada koje nemaju mesta za gneždenje, doprinose smanjenju njihove populacije.
Smetaju im i buka, zagađen vazduh, nedostatak žbunja i prirodnih staništa.
Danas, najveća populacija vrapaca preostala je u parkovima kao što su Hajd park, Zvezdarska šuma i Bajfordova šuma, uz obale reka.
Ako želimo vratiti vrapce u našu svakodnevicu, treba da preduzmemo određene korake.
Postavljanje solitera za vrapce i sadnja žbunja kao što su orlovi nokti i forzicija mogu pomoći.
Vrapci preferiraju proso, suncokret i žitarice umesto hleba, pa nudimoći im pravu hranu, možemo ih privući.
Cvrkut vrapaca ujutru može biti znak da su se naselili u vašem okruženju, a možda će, uz našu pažnju, opet postati simbol Beograda.
Važno je da se gradski planeri i građani zajedno potrude da sačuvaju ove simpatične ptice i vrate im mesto u gradu.