Zapanjiće vas koliko čestica mikroplastike godišnje unesemo u sebe

Uprkos uvreženom mišljenju kako je svaka riba zdrava, neke naučne teorije i analize pobijaju te tvrdnje.

Jedan od naučnika i doktora koji sumnjaju u 100% zdravstvene benefite ribe je i Tim Spektor, autor knjige “Na kašiku”, koji najpre preispituje hemikalije, poput kadmijuma, olova i žive, koje dospevaju u okean, a onda i pitanje mikroplastike.

Aktuelni zdravstveni i društveni problem je upravo kontaminacija ribe mikročesticama plastike.

Studija iz 2018. je pokazala da 73% dubokovodne atlantske ribe sadrži značajne nivoe plastike. Kako Spektor dalje piše, “počev od dna lanca ishrane, dubokovodni morski organizmi poput planktona, postaju hrana sitne ribe poput srdela”.

Tom sitnom ribom se, naime, hrani ona krupnija – kao što je tunjevina koju jedemo svako malo, tako da svaka zagađujuća materija koju je sitna riba unela u sebe ulazi naviše u lanac ishrane.

Naravno, sve to je višedecenijski proces zagađenja životne sredine i voda plastikom.

Takođe, kada jedemo dagnje, ostrige ili druge vrste školjki, zapravo jedemo dubokovodna morska stvorenja koja prirodno prečišćavaju vodu.

Svaki talog, tj. mikroplastiku koju ne mogu da raslože, skladište u sisteme za varenje; budući da se školjke jedu cele, poješćete i mikroplastiku.

Zanimljiv je podatak da Belgiijanci pojedu najviše mekušaca po glavi stanovnika u odnosu na sve ostale zemlje, što znači da je sasvim moguće, napominje britanski naučnik, da će zahvaljujući svom nacionalnom jelu moules frittes godišnje uneti u sebe čak 11.000 mikročestica plastike.