Zanimljivo: Evropska unija uvozi ogromnu količinu solarnih panela iz Kine – šta bi bez njih?

Iako je jedan od temeljaca zelene tranzicije u Evropi pored ekoloških efekata i onaj politički – a to je manja energetska zavisnost od Kine, kada su u pitanju solarni paneli, 98 odsto uvoza dolazi upravo iz ove do skoro najmnogoljudnije zemnlje na svetu.

U pitanju su podaci portala Eurostat koji se bavi statistikom Evropske unije. Kako navode, samo u 2023. godini EU je uvezla panele u vrednosti od 19,7 mlrd EUR.

Iako je u pitanju ogromna brojka, kao i procenat, u pitanju je zapravo smanjenje kada je reč o novcu, a povećanje kada je reč o broju panela (5%). Tako je 2022. godine uvoz iznosio 22,6 mlrd EUR.

Kako je navedeno u obimnom dokumentu “Budućnost evropske konkurentnosti”, vrednost uvoza u EU počela je da raste nakon što su 2018. godine ukinute carine na kineske proizvode koje su bili na snazi od 2013.

Međunarodna energetska asocijacija (IEA) procenjuje da su troškovi proizvodnje solarnih fotonaponskih modula/panela u Kini jeftiniji oko 35-65 % od onih u EU. Kako se procenjuje, troškovi proizvodnje za integrisane ćelije i modula u EU su viši između 70 i 105 % nego u Kini.

Osim toga, zaključeno je da su troškovi za kapitalne izdatke (CapEk) tri puta veći nego u EU. Kapitalni izdaci su sredstva koja kompanija koristi za nabavku, nadogradnju i održavanje fizičke imovine, kao što su imovina, postrojenja, zgrade, tehnologija ili oprema.

Srbija uvozi panele iz EU

Istovremeno, EU je izvezla solarne panele u vrednosti od 0,9 mlrd EUR, najviše u Švajcarsku i Veliku Britaniju – po 28 odsto. Na ovoj listi se nalaze još Srbija, kao i susedna Severna Makedonija. EU izvozi u Srbiju tri odsto solarnih panela, u Severnu Makedoniju četiri odsto, koliko ide za Norvešku i Tursku.

Tu su još i SAD sa 10 odsto. Izvoz solarnih panela je porastao za 19 odsto u vrednosti i za 37 odsto u količini.

U EU zaključuju da uprkos dostupnosti jeftinijih solarnih panela i podržavajući zakonodavni okvir EU, prepreke su se pojavile u ograničenom pristupu mreži korisnika.

Veliki rast izvoza vetroturbina

Kada su pitanju vetroturbine, one se uglavnom uvoze iz Indije (59%) i Kine (29%). Što se tiče tečnih biogoriva, Kina je prednjačila sa 36%, a slede Velika Britanija sa 13% i Brazil sa 12%.

Uvoz tečnih biogoriva zabeležio je pad vrednosti od 22%, uz skromnih 2% u količini. Uvoz turbina na vetar je značajno opao, smanjena je vrednost za 66%, a količine za 68%.

Vetroturbine beleže i skok izvoza iz EU. U periodu od 2022. do 2023. godine, izvoz vetroturbina je zabeležio najveći rast vrednosti – 49%, dok je njihova količina povećana za 26%.