Zainteresovani ste za električni automobil? Evo šta treba da znate pre kupovine

Predviđa se da će broj električnih vozila kupljenih u SAD naglo porasti, ali nadolazeća revolucija i dalje izaziva zabrinutost, od “brige oko dometa” vozača do brige za životnu sredinu zbog proizvodnje baterija.

Globalno, 14 posto novih automobila prodanih u 2022. bili su električni, što je povećanje sa devet posto u 2021. i samo pet posto u 2020.

Kroz prvi kvartal 2023., prodaja je porasla za 25 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine.

Privlačnost EV-ova je jasna: ne koriste štetna goriva poput benzina ili etanola.

Nemaju emisije iz auspuha, tihi su, zahtevaju manje održavanja od vozila koja koriste benzin.

Neki čak mogu pružiti struju za vašu kuću u nuždi.

No, nova era EV-a nije bez svojih nedostataka.

Baterije koje pokreću EV-e zahtevaju intenzivno rudarenje, a električne mreže koje ih napajaju često koriste fosilna goriva.

Uprkos tome, mnogi – od savezne vlade do ekoloških grupa – tvrde da su EV-ovi budućnost.

Štaviše, kako kaže Fred Lambert, glavni pisac za Electrek, stranicu koja izveštava o trendovima u električnom transportu, “vožnja njima je puno zabavnija.”

Ko vozi EV?

Kina čini 60 posto globalne prodaje električnih vozila (EV), dok su Evropa i Sjedinjene Američke Države drugo i treće najveće tržište, redom.

Međutim, prodaja, iako mala, takođe raste na novijim tržištima kao što su Indija, Tajland i Indonezija.

EV-ovi su ostavili znatno veći uticaj u nekim zemljama u odnosu na druge.

Na primer, u Islandu EV-ovi čine 60 posto prodaje novih automobila, dok je taj procenat u Norveškoj više od 80 posto.

Nasuprot tome, samo 4,6 posto kupaca novih vozila u Sjedinjenim Američkim Državama je kupilo EV-ove 2022. godine, iako je taj procenat bio bliži 20 posto u Kaliforniji.

Međutim, analitičari su predviđali da bi taj procenat mogao biti oko 45 posto u skorije vreme.

Koliko daleko mogu ići?

Nisu svi uvereni da su EV-ovi za njih.

Jedna od često pominjanih briga je tzv. “anksioznost zbog dometa” – strah da će EV jednostavno ostati bez energije tokom dugog putovanja.

Taj strah je pojačan nedovoljnom infrastrukturom za punjenje – u Sjedinjenim Američkim Državama postoji oko 46.000 punionica u poređenju sa oko 150.000 benzinskih pumpi – a neke od tih punionica mogu biti nepouzdane i sklone kvarovima.

Međutim, Tesla je započeo proces otvaranja svojih superpunjača, koji se smatraju najpouzdanijima, drugim markama EV-ova; a administracija Bajdena obezbeđuje 7,5 milijardi dolara za masivno povećanje pouzdane američke mreže punionica.

Domet mnogih EV-ova se takođe povećao: Lucid Air nudi deklarisan domet od 500 milja( oko 800 km), dok su dostupne i druge opcije sa udaljenostima iznad 300 milja ( oko 480 km).

Lambert je uspešno vozio Tesla Model 3 Performance na putovanju od Montreala do Nju Orleansa.

-I nisam imao nikakvih problema, nisam imao nikakvu anksioznost zbog dometa, a to je bilo skoro 2.500 milja – kaže on.

Većina ljudi, napominje Džim Motavali, auto-kolumnista za Barron’s – ne mora da vozi tako daleko; prosečna dnevna vožnja u Sjedinjenim Američkim Državama je oko 30 milja –

Pored toga, dodaje Motavali – kada ljudi kupe EV-ove, shvatiće da 85 posto njihovog punjenja vrše kod kuće. U stvari, većinu vremena nećete zaista želeti, ili morati da koristite javne punionice –

Da li električna vozila imaju ekološke troškove?

Neka istraživanja su pokazala da proizvodnja baterija i samih električnih vozila može izazvati veće emisije gasova staklene bašte u poređenju sa tradicionalnim vozilima na benzin.

Samo proizvodnja baterija može činiti čak 60 posto ukupnih emisija ugljeničnih gasova u proizvodnji električnog vozila.

Međutim, većina ugljeničnih emisija generisanih od tradicionalnih vozila rezultat je goriva koje troše tokom svog životnog veka; kada izađu s’ prodajnih mesta, otisak ugljenika benzinskih automobila ubrzo značajno premašuje onaj koji imaju električna vozila.

Električna vozila dostižu svoj puni održivi potencijal samo kada ih pokreće električna energija iz obnovljivih izvora.

Na većini lokacija, električna energija koja se koristi za punjenje vozila se generiše bar delimično iz uglja, ili gasa.

Takođe, postoje stvarne zabrinutosti u vezi sa ekološkim i ljudskim uticajem rudarenja komponenti poput litijuma za baterije električnih vozila.

Unapređenje tehnika rudarenja i proizvodnje baterija može ublažiti ove brige, kao i razvoj i šira primena novih baterija koje traju duže i imaju veći kapacitet punjenja.

Takođe, Fred Lambert tvrdi da industrija recikliranja EV baterija ima potencijal za rast u narednim godinama, a nova vozila mogla bi se graditi od recikliranih metala.