Vlasnici nekretnina ignorišu rizike klimatskih promena, usred sloma tržišta osiguranja

Kako velike osiguravajuće kuće napuštaju “ranjive” savezne države SAD, tako ljudi nastavljaju da se kreću prema opasnim zonama.

Kada je “Farmers Insurance Group” 12. jula ove godine rekla da će prestati sa izdavanjem novih polisa za vlasnike kuća na Floridi, time je ova grupacija postala 15. po redu osiguravajuća kuća u toj državi koja se odlučila na pomenuti potez.

Za ovaj egzodus kompanija iz domena osiguranja, zvaničnici Floride krive široko rasprostranjenu prevaru u sektoru, dok farmeri kažu kako je “potrebno upravljati izloženošću riziku”, na mestu gde klimatske promene prete da uzrokuju najviše elementarnih nepogoda.

To su, svakako, najčešće uragani.

Zanimljivo, ali usporeni pad osiguranja na Floridi se dešava u momentu kada ljudi nastavljaju da naseljavaju opasne zone, odnosno mesta sa najvećim rizikom od poplava, i to je obrazac koji se dešava širom SAD.

Skoro 400.000 ljudi više uselilo se u savezne američke države koje su najviše podložne poplavama u 2021. i 2022. godini, što je duplo više u odnosu na prethodne dve godine, istakla je kompanija za nekretnine “Redfin Corp.”.

Troškovi osiguranja su, naime, glavni način na koji tržište signalizira rizik vlasnicima kuća. Ipak, u Kaliforniji, Floridi i Luizijani – tržišta šalju upozorenja koja vlasnici kuća, uglavnom, ignorišu.

Postoji verovatno nekoliko odgovara na pitanje zašto vlasnici nekretnina ne shvataju ovaj nagoveštaj?

• Fundamentalna neusklađenost, koja se odnosi na to da hipoteke traju do 30 godina, dok se premije osiguranja usklađuju godišnje. Kada je klima bila stabilna, “godina 1” je bila prilično dobar prediktor za “godinu 30”. Ali, brzo zagrevanje planete znači da opasnosti stalno rastu, tako da bi premija za prvu godinu mogla biti drastično smanjena 10 godina kasnije. Ceo sistem je, naime, zasnovan na stabilnosti klime.

• Demografska opasnost je još jedan faktor. Mnogi ljudi koji se sele u rizična područja su penzioneri koji razmišljaju o raznim drugim stvarima, a ne samo o toplom vremenu i niskim porezima. Među njima je dosta onih koji su ubrzali svoje planove za penzionisanje, a pritom do sada nisu iskusili prirodnu katastrofu. Takođe, ima i onih ljudi – među kojima je dosta programera/radnika na daljinu – koji imaju “kratko pamćenje”.

• Rasutost informacija. Čak i kada kupci traže pouzdane informacije o dugoročnom riziku, teško ih je pronaći, jer neke vladine mape zona teških poplava datiraju iz 1970-ih. Vlasnici kuća u tim oblastima moraju da kupe osiguranje od poplava da bi dobili hipoteku sa federalnim osiguranjem, ali ljudi izvan zona – ili oni koji poseduju svoj dom – nemaju takav zahtev. Fondacija “First Street” kaže da se oko 6 miliona domova za koje bi trebalo smatrati da su izloženi ozbiljnom riziku od poplava nalaze izvan tih zona.

I naposletku, postavlja se pitanje koliko osiguranje treba da košta.