Vizija Makrona za Evropu: “Energija i inovacije na prvom mestu”

Makron tvrdi da “što pre pređemo na tranziciju, pre ćemo povratiti tu konkurentnost”, poredeći modele rasta Evrope sa onima SAD-a i Kine.

Za francuskog predsednika, “dekarbonizovana energija je ključ za klimu, suverenitet i zapošljavanje”, zajedno s elektrifikacijom.

Pre svega, Evropa mora ulagati u proizvodnju električne energije. U tu svrhu, “moramo preuzeti odgovornost za izgradnju Evrope atoma”, rekao je Makron u referenci na jačanje proizvodnje nuklearne energije u Evropi.

Klimatski ciljevi mogu se postići samo razvojem obnovljive energije, nuklearne energije i energetske efikasnosti, dodao je Makron.

U tu svrhu, podsetio je na već postignuti napredak u ovoj oblasti, posebno na “nuklearni savez”, grupu “nuklearno prijateljskih” evropskih zemalja, koji smatra da bi trebalo “konsolidovati”.

Iniciran od strane Francuske u februaru 2023, savez okuplja oko petnaest EU zemalja s zajedničkim interesima u razvoju nuklearne energije.

Strateška autonomija

Francuski predsednik je pozdravio napredak u smanjenju zavisnosti Evrope od ruske energije, novu praksu zajedničke kupovine energije i gotovo završenu reformu evropskih tržišta električne energije.

U istom duhu, Makron je pozdravio napredak koji je Evropa postigla “u odbrani sektora” poput električnih baterija i vodonika putem “stvarne strategije autonomije” i biranjem “kraja zavisnosti od ključnih materijala: poluprovodnika, kritičnih sirovina“.

Prema njegovom mišljenju, pet ključnih oblasti inovacija koje treba razviti u EU uključuju i male nuklearne reaktore, nuklearnu fuziju i vodonik.

U ovim oblastima, Makron je pozvao na veće evropsko uključivanje nego što je sada slučaj, posebno kroz zajedničko finansiranje tzv. “projekata od zajedničkog evropskog interesa”.

Makron tvrdi da može biti potrebno odstupanje od pravila konkurencije kako bi se razvila nova evropska energetska tehnologija, jer je “to jedini način da se odgovori na prekomernu subvenciju Kine i Amerike”.

U istom duhu, pozvao je na jače granice kako bi se održali ekološki standardi “unapređivanjem i jačanjem granice karbonskog poreza”.

Mehanizam za prilagođavanje granica za emisiju ugljenika EU, usvojen krajem 2022. godine, postavlja tarife za određene uvoze koji dolaze iz zemalja s nedovoljnom cenom za emisije ugljenika. Trenutno obuhvata samo nekoliko kategorija, poput čelika, đubriva i cementa.