Više od pola svetske struje će biti iz čistih izvora do 2030.

Više od polovine struje na planeti će biti iz čistih izvora energije do kraja decenije ali svet je daleko od usklađenog puta kada je reč o ciljevima ugljeničke neutralnosti, ukazuje u objavljenom izveštaju Međunarodna agencija za energiju (IEA).

“U istoriji energije poznavali smo eru uglja i eru nafte i sada ubrzano ulazimo u eru struje, koja će definisati svetski energetski sistem u budućnosti i koja će sve više biti zasnovana na čistim izvorima energije”, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol u saopštenju izdatom povodom godišnjeg izveštaja te organizacije Svetski energetski izgledi 2024 (World Energy Outlook 2024).

U Izveštaju IEA zadržava svoju prognozu da će vrhunac tražnje za sva fosilna goriva (naftu, gas, ugalj) biti dostignut do kraja ove decenije, što je suprotno od predviđanja naftno-gasne industrije i Organizacije zemalja izvoznica nafte (Opek).

“Sa nuklearnom energijom za koju se vraća interesovanje u brojnim zemljama, izvori energije sa slabim emisijama štetnih gasova, kao što je energija vetra i solarna energija, trebalo bi da proizvedu više od polovine struje u svetu do 2030. godine”, navodi se u izveštaju IEA.

Agencija čije sedište je u Parizu opisuje “žeđ” za strujom koju podstiču industrija, električna vozila, potrebe veštačke inteligencije i klimatizacija. Obrisi prebacivanja grejanja, vozila i neke industrije na struju postaju jasniji, ukazuje Agencija.

Rast upotrebe čiste energije se međutim odvija paralelno sa porastom tražnje za energijom uopšte uključujući i onu iz uglja, navela je agencija.

“To je značilo da iako smo svedoci rekordnog rasta u instalacijama čiste energije emisije štetnih gasova se i dalje povećavaju”, rekao je Lauri Milivirta, glavni analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, prenosi agencija AP.

Iako raste interesovanje za tranzicijom ka čistoj energiji svet je i dalje daleko od usklađene putanje oko svojih ciljeva za ugljeničkom neutralnošću do 2050. godine, istakla je IEA i pozvala na ubrzavanje te tranzicije.

“Rekordani nivo čiste energije instaliran je u svetu 2023. godine, ali dve trećine povećanja tražnje za energijom i dalje se zadovoljava iz fosilnih goriva,” ukazala je IEA.

U izveštaju se predstavlja budućnost koja podrazumeva nastavak uvođenja električnih vozila, što bi potencijalno moglo da zameni tražnju za šest miliona tona nafte dnevno do 2030. godine.

Na osnovu sadašnjih trendova i politika i dostupnosti materijala električna vozila će predstavljati 50 odsto svetske prodaje automobila u 2030. godini, procenjuje agencija.

Poslednjih godina Kina je predstavljala najveći deo rasta u tražnji za naftom, ali sada električna vozila čine 40 odsto prodaje novih automobila u toj zemlji, i 20 odsto globalno, što dovodi u nezgodan položaj vodeće proizvođače nafte i gasa, piše u izveštaju.

Projekcija je da će do 2030. 70 odsto novih prodatih automobila u Kini biti električni. Sa ogromnim instalacijama proizvodnje struje na vetar i na slolarnu energiju Kina je u skladu sa svojim ciljem vezanim za klimatske promene.

Prema izveštaju, kineske emisije gasova koji utiču na zagrevanje planete mogle bi da dostignu vrhunac do 2025. godine, a neki analitičari smatraju da je moguće da je Kina već dostigla vrhunac svojih emisija štetnih gasova 2023. godine, mada je potrebno još podataka da se to potvrdi.

Kako se Kina ubrzano prebacuje na baterije i obnovljivu energiju, naftne kompanije pronalaze da mogu da prodaju više svojih proizvoda Indiji. IEA prognozira da će Indija do 2035. povećati svoju tražnju za oko dva miliona barela nafte dnevno i potencijalno pružiti izlaz za proizvođaće nafte koji pokušavaju da nadoknade smanjeni rast tražnje u drugim regionima.