Veštačka inteligencija uskoro ulazi u bankovne sisteme kao personalizator potreba klijenata

Direktor za tehnologiju u ASEE Aleksandar Milošević izjavio je da će veštačka inteligencija uskoro ući u bankovne sisteme kao personalizator potreba klijenata.

On je na panelu “Vodeći trendovi u finansijskoj industriji”, u okviru Kopaonik biznis foruma rekao da će otvoreni podaci, otvoreno bankarstvo biti novo gorivo što se tiče algoritma.

“Trenutno imamo zatvorene sisteme u institucijama, u bankama i otvaranjem tih sistema, podaci će biti dostupni za sledeći nivo razvoja algoritma”, rekao je Milošević.

Govoreći o tome zašto Baltičke zemlje imaju više “finketa” (digitalno finansijsko rešenje), on je rekao da treba poći od toga kako su se zemlje trasformisale.

“Nismo prošli kroz iste transforamacije, imali smo različitu putanju transformacije zemlje i bankarstva” naglasio je on.

Istakao je da ključne izazove i probleme, na koje banke mogu da naiđu u budućnosti, mogu da prevaziđu prebacivanjem na sledeću generaciju bankarstva.

Naveo je da kada se govori o IT integracijama u bankarske usluge, važan je kvalitet podataka.

“Situacija je takva da sada u bankama nema puno IT stručnjaka, oni ih zaposle kada im trebaju. Međutim, banke ne bi trebalo da budu same u tom procesu transformacije, već da im pomognu tehnološke kompanije. Međutim, postoji strah od nepznatog od toga da će automatizacija dovesti do otpuštanja ili slično”, rekao je on.

Istakao je da su banke kompleksan sistem i da moraju da rade non stop, da budu fleksibilne i bezbedne, međutim ne previše fleksibilne jer bi to izazvalo haos.

Govoreći o pretnjama koje donosi digitalizacija i IT, on je istakao da kako se povećava nivo digitalizacije, povećava se i nivo pretnji koji digitalni svet nosi.

“Banke u ovoj borbi pokušavaju da zaštite svoje klijente, tako što štite indentitet banke, na primer kao pozivaoci, kada vas pozovu na telefon, nema broj”, dodao je Milošević.

U narednih pet godina, Milošević je ocenio da će se banke transformisati i tehnološki postati optimalnije, biće jača kontrola rizika, ali će i dalje trebati ljudski kapital.

Članica izvršnog odbora nadležna i odgovorna za operacije AIK Banci Maja Mikić rekla je da smo na drugim panelima i juče i danas imali prilike da čujemo da sve kompanije postaju neka vrsta AI kompanije, da se koriste tehnologije kako bi se bankarske usluge učinile bliže.

“Glavni trendovi se u bankarstvu menjaju jako brzo, ‘dematerijalizuje se”, to znači pojednostavljuju se procesi, skaćuje se vreme i približa se sve više digitalnim uslugama. Imamo otvoreno bankarstvo i otovoreni su podaci”, rekla je Mikić.

Govoreći o “finteksu” rekla je da moramo biti obazrivi koliko finteksa imamo i da znamo njihovo poreklo.

“Moramo da znamo koliko finteksa imamo, koliko su dobri, koliko ih je u evropskim zemljama. Slažem se da treba da imamo IT habove, jer nam to daje znanje na visokom nivou, ali mi smo mala država i ovde imamo različite administrativne barijere koje prethodno treba da prebrodimo”, istakla je ona.

Govoreći o mladim kadrovima i obrazovanju rekla je da imamo sjajan ljudski kapital, obrazovane ljude koji postižu izvandredne rezultate na različitim matematičkim takmičenjima.

Mikić je rekla da banke moraju da nastave da se razvijaju, da imaju stalnu komunikaciju sa klijentima i da pitaju šta je fokus.

Ona je na temu rizika koje nose savremene tehnologije rekla da digitalizaciju ne možemo da zaustavimo i da je potrebno da se prilagodimo, da znamo da upravljamo rizicima.

Osnivač i generalni direktor Crypto 12 David Veselinović rekao je da mu je drago što Srbija ima Zakon o digitalnoj imovini još od 2021.godine, dok je EU pre par meseci uvela taj zakon, i da je to jedna pozitivna stvar koja nas stavlja na dobro mesto, na međunarodnoj sceni kada je u pitanju “blok čejn”.

“Najveći izazovi za blok čejn je da se adaptira na nove trendove i postane bezbedan za klijente”, ocenio je Veselinović.

Istakao je da Srbija ima kvalitetnu radnu snagu za razvoj “jednoroga”, ali da mora da osigura bezbednost za klijente.