Veliki skok cene URANIJUMA: Dva razloga su na to UTICALA

Cena uranijuma je skoro učetvorostručena za tri godine, a analitičari predviđaju dalji porast zbog niza geopolitičkih faktora. Rastuće cene zabrinjavaju kupce na zapadnim tržištima, gde potražnja eskalira u sklopu dekarbonizacije, dok je ponuda zakomplikovana sankcijama Rusiji i zatvaranjem nekih rudnika u Africi.

Za nuklearnu energiju 2024. je bila značajna godina, a tehnologija se impresivno vratila nakon decenija dezinvestiranja i sumnje vlada i građana. Posebno se smatra ključnom uloga digitalnih tehnologija, čiji razvoj zahteva neviđena energetska opterećenja, koja se ne mogu garantovati OIE, piše Energia.

Kao rezultat toga – i Severna Amerika i Evropa se sve više okreću nuklearnoj energiji, opredeljujući se – ili na tradicionalne džinovske reaktore ili eksperimentalnu tehnologiju malih modularnih reaktora (SMR). Međutim, kao i većina kritičnih sirovina, lanac snabdevanja uranijumom je daleko od sigurnog.

Jedan od ključnih elemenata za proizvodnju energije je ekstrakcija i prerada uranijuma, koji je potreban za rad većine konvencionalnih fisijskih reaktora. Ali nedavni geopolitički događaji ugrozili su bezbednost obe faze lanca snabdevanja. Na nivou rudarstva, Kazahstan je dugi niz godina zadržao prvo mesto, proizvodeći više od 40% širom sveta.

Međutim, rudarska firma u državnom vlasništvu Kazatomprom nedavno je upozorila da proizvodni ciljevi za 2024. i 2025. verovatno neće biti ispunjeni. Istovremeno, međunarodna potražnja za uranijumom je na uzlaznoj putanji, a glavna tržišta kao što su Kina i Rusija su ozbiljni konkurenti zapadnim tržištima.

Uporedo, najveći igrač u Evropi, Francuska, suočava se sa sve većim brojem teškoća, jer se njeni lanci snabdevanja u Africi urušavaju jedan po jedan. To je povezano sa usponom novih režima u nekoliko starih francuskih kolonija, koji su zatvorili rudnike uranijuma i proterali poslovne i vojne snage Pariza iz regiona. Slučaj je Niger, koji je nedavno svrgnuo francuskog giganta Orano.

Jednako zabrinjavajuća je i slika na nivou obrade. Ruski Rosatom, dakle Rusija, kontroliše oko 40% svetskih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma. Britanski Urenco je sledeći, sa postrojenjima za obogaćivanje u Evropi i Americi. Kineski CNNC je treća po veličini kompanija u industriji, zadovoljavajući rastuću potražnju u Kini.

Međutim, uprkos ulaganjima u izgradnju novih pogona za preradu, zapadna tržišta ostaju u velikoj meri zavisna od uvoza ruskog obogaćenog uranijuma. Na primer, 27% američkog uvoza goriva za 2023. došlo je iz Rusije, zahvaljujući posebnoj odredbi koja je štitila američke kupce od sankcija protiv Moskve. Ali ova zaštita će isteći 2027. godine, što već utiče na dugoročne ugovore o snabdevanju – sa cenama koje su skočile sa 56 USD po jedinici u 2022. godini, na 190 USD danas.

A, ukoliko se smanjena proizvodnja nastavi, cene će verovatno porasti još više. Postaje jasno da zapadna tržišta moraju istražiti alternativne puteve lanca snabdevanja ili ulagati u reaktore koji ne zahtevaju upotrebu obogaćenog uranijuma. Sa nuklearnom energijom koja se reklamira kao najzagarantovaniji izvor energije u eri energetske tranzicije, zapadne vlade moraju da izbegnu iste greške koje su napravile u snabdevanju fosilnim gorivima.