Velike suše postaju nova realnost? Objavljeni alarmantni rezultati naučnih studija

Naučnici očekuju da će periodi suše postati duži u skladu sa globalnim zagrevanjem.

Istovremeno, očekuje se da će broj naleta oblaka porasti za 30 odsto ako se planeta zagreje za 1,6 stepena.

Nedelju dana u junu, leto 2023. moglo bi se opisati kao najsušnije u poslednjih 20 godina u Danskoj.

Tamo je od 24. maja pao tačno 0,0 mm, a to je značilo da smo stigli do dve nedelje potpuno suvog vremena, čak i u Skandinaviji.

Ovakva suša nije viđena od 2003. godine – čak ni u leto 2018. godine, gde je suša rezultirala sušnim paketom za poljoprivredu, sušni period nije uspeo da traje duže od 10 dana.

Od tada se suša nastavila i samo nekoliko dana sa različitim količinama kiše nije bilo dovoljno da se zemljište ponovo dovoljno ovlaži.

Poljoprivrednici bi se mogli i naviknuti na to, jer će se dugotrajne suše u letnjim mesecima javljati samo sve češće u skladu sa globalnim zagrevanjem.

To je zato što topliji vazduh može zadržati više vode, a kada isparavanje prestane, nestaje efekat hlađenja tla i biljaka na površini tla, što ga čini još sušnijim.

-Ako pogledate trenutno vreme, biće veoma dobra slika onoga što možemo da vidimo u budućnosti: Imamo blokiranu vremensku situaciju, gde se lepo provodimo sa suncem i bez kiše. Stalno je toplo, što stvara sušnu situaciju, jer je dovoljno toplo da dođe do isparavanja iz zemlje i biljaka, tako da imamo zaista suvo zemljište – kaže šef odeljenja Nacionalnog centra za istraživanje klime u DMI, Adrian Lema.

To što je vreme blokirano – odnosno da imamo isto vreme nekoliko nedelja – samo po sebi nije novost, ali neke studije ukazuju da se ti periodi mogu produžiti.

Adrijan Lema, međutim, naglašava da je još uvek suviše neizvesno da bi se bilo šta nedvosmisleno zaključilo o tendenciji.

Još uvek neizvesnosti

Šta je tačno uzrok zaglavljenog vremena, istraživači još istražuju.

Jedna hipoteza je da su mlazni tokovi, koji su toliko odlučujući za vremenske prilike na našim geografskim širinama, izgubili dah, jer je temperaturna razlika između Arktika i južnog dela Evrope postala manja, jer se Arktik zagreva brže od Evrope, a upravo temperaturna razlika je motor mlaznih struja.

Međutim, ova tendencija je prvenstveno zimi i teško objašnjava letnju sušu.

-Ali kada se pojave vremenske blokade, klimatske promene će pojačati sušu. Već sada vidimo kako se vreme menja, pa je to nešto o čemu bi farmeri sada trebalo da razmišljaju. Što duže vreme bude prolazilo i što su globalne temperature sve veće, posledice će biti sve jače – kaže Adrijan Lema.

Još provala oblaka

Poljoprivrednici moraju da se naviknu na više ovakvih leta – to, međutim, ne znači da će svako leto biti ovakvo.

-Važno je reći i da je poljoprivreda oduvek morala da radi nepredvidivo, jer se nikada ne zna kakva će biti sezona. Neki periodi postaju još vlažniji, a drugi još suvlji. Lako možemo da imamo i tri leta zaredom sa dosta kiše, ali to ne znači da je tendencija koju vidimo kod jačih suša usporila, jer je već počela – kaže Adrijan Lema i dodaje da vlažna leta, sa druge strane, sa sobom donose snažnije provale.