Uloga zelenih površina u pametnim gradovima

Studija Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazala je da gradovi na severu i zapadu Evrope obično imaju više zelenih površina nego gradovi u južnoj i istočnoj Evropi.

Najnoviji podaci pokazuju da je prosečna urbana pokrivenost drvećem za gradove u 38 zemalja članica EEA i zemalja koje sarađuju iznosila 30 odsto, pri čemu su gradovi u Finskoj i Norveškoj imali najveći udeo drveća. Najmanje su imali Island i Malta.

Ključne poruke iz studije uključuju:

• zdravstvene dobrobiti urbanih zelenih površina dobro su poznate za decu, čiji se fizički i mentalni razvoj poboljšava životom, igrom i učenjem u zelenim okruženjima. Starije osobe takođe imaju značajne koristi od poseta zelenim i plavim površinama, kroz poboljšano fizičko zdravlje i društvenu dobrobit
• pristup zelenim i plavim površinama razlikuje se širom Evrope. Sve u svemu, gradovi na severu i zapadu Evrope imaju više ukupnih zelenih površina unutar svog područja od gradova u južnoj i istočnoj Evropi. Zelene površine koje su javno dostupne čine relativno mali udeo u ukupnoj zelenoj površini, ali dostupnost javno dostupnih zelenih površina zavisi o lokaciji i razlikuje se od grada do grada
• unutar gradova, stepen ozelenjavanja varira u kvartovima, s manje zelenih površina nižeg kvaliteta koje se obično nalaze u zajednicama nižeg socioekonomskog statusa
• Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da svi ljudi žive unutar 300 m od zelenih površina. Nasuprot tome, nacionalne i lokalne preporuke razlikuju se širom Evrope
• utvrđeno je da uključivanje lokalnih zajednica u dizajn i upravljanje zelenim površinama podstiče osećaj vlasništva i podstiče korišćenje.

Arhitektura i priroda

Zelene površine mogu da se integrišu u arhitekturu pametnih gradova, čak i tamo gde je prostor oskudan. Na primer, u Sidneju u Australiji, One Central Park je luksuzni stambeni kompleks koji je planski prekriven biljnim svetom. U podnožju dva tornja nalazi se park s vegetacijom koja se penje na obe zgrade. Ovaj biljni upgrade smanjuju potrošnju električne energije i vode u građevinama recikliranjem i prirodnom izolacijom.

Biomimetički dizajn, koji crpi inspiraciju iz okoline, takođe nudi mogućnosti pametnim gradovima da unesu više prirodnog sveta. Priroda je razvila bezbroj načina za rešavanje problema protoka vazduha, grejanja i hlađenja. Tražeći nadahnuće u postojećim zelenim površinama u svetu, arhitekti mogu da dizajniraju pametne gradove koji koriste prirodu jednako kao i elektroničku tehnologiju.

Na primer, stambena zgrada u Hamburgu, u Nemačkoj, koristi staklene ploče s algama, za prirodno održavanje unutrašnje temperature. Alge takođe proizvode obnovljivi metan i biogorivo, koji napaja zgradu.

Dok su navedeni primeri možda prefuturistički za “obične građane”, postoji mnogo aktivnosti koje svaki gradski stanovnik može da implementira u svoj, čak i ograničeni životni prostor kako bi ozelenio grad. I da, u ovom slučaju svaka je biljka bitna.

Svaki balkon, terasa, krovna površina može da postane mali gradski vrt, pa čak i biljke u posudama i vazama izvrsna su opcija. Birajte biljke koje ćete lako održavati, prilagođene podneblju. Možete uzgajati povrće i voće koje izvrsno uspeva u posudama (paprike, paradajz, jagode i sl.) ili uzgajati začinsko bilje.

Poboljšanje života građana

Dokazano je da zelenilo i biljni svet imaju brojne zdravstvene prednosti, što bi moglo biti ključno u izgradnji pametnih gradova koji zaista poboljšavaju kvalitet života. Sobne i spoljašnje biljke mogu smanjiti depresiju i anksioznost, poboljšati produktivnost, povećati kreativnost, podići samopouzdanje i čak smanjiti simptome demencije.

Zelene površine mogu se koristiti na različite načine kako bi pametni gradovi bili srećna, zdrava mesta za život. Stručnjaci su istakli da vertikalne farme mogu osigurati lokalno uzgojene proizvode. Ovo voće i povrće bilo bi zdravije i jeftinije od uvozne hrane. Biomimetički dizajn mogao bi se primeniti na vertikalne farme kako bi im se dala dodatna funkcionalnost na zgradama, pružajući hlad, izolaciju i potencijalno čak i biogoriva.

Slično tome, lokalne vlasti mogu ulagati u održive kampove u blizini pametnih gradova. To bi omogućilo pristup  zelenim površinama i mogućnosti za gradske stanovnike da nauče još više o održivosti i prirodi. Jednostavan pristup kampovima i nacionalnim parkovima takođe podstiču ljude da se odmore i izađu na otvorenom, što može dovesti do gore navedenih zdravstvenih prednosti.

Zapravo, Ujedinjene nacije su identifikovale pristup zelenim površinama kao ključan za poboljšanje urbanog zdravlja, posebno za socioekonomski ugrožene grupe. Istraživanje UN-a pokazalo je da ti ljudi najviše profitiraju od pristupa prirodi.

Održivi pametni gradovi

Procenjuje se da današnji gradovi troše oko 78 odsto svetske energije, ali proizvode više od 60 odsto misija staklenih gasova. Održivost mora da se implementira kako bi pametni gradovi postigli svoje ciljeve i istinski poboljšali urbani život. Davanje prioriteta zelenim površinama prvi je korak u postizanju toga.

Biljke apsorbuju CO2, pa će zelene površine pomoći u čišćenju urbanog vazduha i neutralizaciji emisija. Korišćenje zelenila za izolaciju zgrada smanjiće zagađenje i održati gradove hladnijim. Vertikalni vrtovi znače da će se manje proizvoda otpremati u gradove, čime se smanjuje njihov trag ugljenika.

Budućnost gradova je zelena

Mogućnosti su zaista beskrajne kada je u pitanju zelenilo u dizajnu pametnog grada. Urbani svet postaje sve napredniji i sve povezaniji, stoga urbanisti moraju da imaju na umu važnost prirode. Zelene površine su u središtu onoga čemu teže pametni gradovi: prilika da svi napreduju, zaključuje SmartRi.