Udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji porastao na 25,8%

Udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji dostigao je 25,8% u 2024. godini, što je tek neznatno više u odnosu na prethodnu godinu kada je udeo bio za 0,4% manji, navodi portal OIE Srbija.

Podaci Eurostata pokazuju da je Srbija blago iznad proseka Evropske unije, gde je udeo OIE prošle godine bio 25,2%.

Među zemljama članica Evropske unije, Švedska je zabeležila najveći udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, čak 62,8%. Švedska se prvenstveno oslanjala na čvrstu biomasu, hidroenergiju i vetar. Finska je sledila sa 52,1%, oslanjajući se na čvrstu biomasu, vetar i hidroenergiju, dok je Danska bila treća sa 46,8%, pri čemu je većina obnovljive energije dolazila iz čvrste biomase, vetra i biogasa. Najniži udeli obnovljivih izvora zabeleženi su u Belgiji (14,3%), Luksemburgu (14,7%) i Irskoj (16,1%).

Najveći pomak beleži sektor grejanja i hlađenja, gde obnovljivi izvori čine 37,2% ukupne potrošnje. U proizvodnji električne energije udeo OIE iznosi 32%, dok je u saobraćaju situacija gotovo nepromenjena, svega 0,6% već četiri godine.

U poređenju sa zemljama regiona, Srbija zaostaje prema podacima Eurostata. Albanija prednjači sa čak 46,9%, dok je Crna Gora na 40,8%. Tempo rasta u Srbiji je sporiji nego u EU, dok je unija za dve decenije gotovo utrostručila udeo OIE (sa 9,6% na 25,2%), Srbija ga je samo udvostručila (sa 12,7% na 25,8%).

Revidirana Direktiva o obnovljivim izvorima energije (RED III), usvojena 2023. godine, podigla je obavezujući cilj sa ranijih 32% na 42,5% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, sa ambicijama da se dostigne i 45%.

Prema Nacionalnom energetskom i klimatskom planu, Srbija je postavila ciljeve do 2030. godine: 33,6% udela OIE u ukupnoj potrošnji energije, 45% u proizvodnji električne energije, 41% u sektoru grejanja i hlađenja, kao i 3,2% u saobraćaju.