U vrtlogu suša, elita pronalazi osveženje u svetu “finih voda”
U potrazi za tečnim luksuzom, putovanje ka najfinijim vodama vodi nas do Himalaja i izvora u Butanu, gde se lokalno stanovništvo dive izvoru koji smatraju nektarom.
Na čelu ovog poduhvata je Ganesh Iyer, nadzirući pažljiv proces flaširanja u okviru kompanije Veen Waters India.
Međutim, ova voda nije običan napitak; kreće se na putovanje koje obuhvata stotine milja kako bi krasila stolove najluksuznijih hotela u Indiji i domove najbogatijih, uz cenu od respektabilnih 6 dolara po boci – što predstavlja dnevnu zaradu mnogih.
Dok milioni ljudi širom sveta bore se s nedostatkom pristupa čistoj vodi, pojavljuje se čudan trend među privilegovanima: privlačnost “fine vode”.
Potekla iz vulkanskog kamena na Havajima, sa ledenjaka u Norveškoj ili kapljica jutarnje rose u Tasmaniji, ovaj tečni luksuz, kuriran od strane somelijera i entuzijasta za vodu, prevazilazi običnu hidrataciju.
Majkl Maša, osnivač Fine Water Society, upoređuje je s istančanim ukusom ljubitelja hrane, ističući značaj čaša, temperature i kombinacija sa hranom.
Putovanje Veen-a od butanskog pogona do pulsirajućih gradova Nju Delhija i Mumbaja odražava procvat poslovanja luksuznom vodom, uprkos usporenju izazvanom pandemijom.
Kompanija, koja izvozi oko 20.000 kutija mesečno, pronalazi mesto na rastućem tržištu.
Ipak, dok ovaj luksuzni napitak gasi žeđ imućnih, izranjaju oštre kontraste u mestima poput Dharavija u Mumbaju, gde voda dolazi na svega tri sata svakog dana, oblikujući rituale svakodnevice kvarta.
Iako cena od 6 dolara za Veen vodu može delovati visoko, bledi u poređenju s najređim vrstama fine vode, koje se prodaju za stotine dolara po boci.
Godišnje takmičenje u ocenjivanju voda u Atini koje organizuje Fine Water Society prikazuje posvećenost somelijera za vodu, koji ocenjuju vode od Austrije do Paname na osnovu atributa poput “virginalnosti” i “terroara”.
Ovi ljubitelji vode argumentuju razliku između fine vode i masovno proizvedene flaširane vode, ističući važnost vode sa jedinstvenog izvora i posvećenosti malih “vodenih farmera”.
U svetu koji se bori sa nestašicom vode, posebno u zemljama poput Indije, komodifikacija vode i profit koji donosi povećavaju zabrinutost.
Očekuje se da će globalna potražnja za premium vodom rasti, dodatno produbljujući jaz između onih s pristupom luksuznim vodama i onih koji se suočavaju sa nestašicom vode.
Dok debate o održivosti i pristupu vodi postaju sve intenzivnije, trend luksuzne vode ostaje paradoks – simbol obilja u svetu gde je voda, uprkos svom božanstvenom statusu, sve ugroženiji resurs.