U Srbiji se godišnje preradi svega 3% komunalnog otpada

U Srbiji se godišnje preradi svega 3% komunalnog otpada, dok ostatak završava na organizovanim i divljim deponijama, jer se separacija ne sprovodi.

Kada je reč o hrani sa isteklim rokom trajanja ili iskorišćenim jestivim uljem, imamo kompanije koje ih prikupljaju i prerađuju, ali nemamo dovoljnu svest građana i privrede o tome da se organski otpad takođe mora adekvatno zbrinjavati.

– Mi recikliramo i upravljamo sa svega jedan posto organskog otpada, a to je jako malo. Mislim da ne bismo trebali da se poredimo sa bilo kim, naročito sa razvijenim zemljama Evropske unije – ističe Bojan Gligić, direktor kompanije Eso Tron iz Rumenke, koja se bavi prikupljanjem i preradom otpada od hrane.

Dodaje da, kako bi što više organskog otpada bilo zbrinuto na pravi način, da završava kod operatera sa dozvolom za upravljanjem takvim otpadom, a ne na divljim deponijama, sve mere i rešenja koje bismo trebali da uvedemo moramo da prilagodimo specifičnostima naše privrede.

Separacija otpada i njegova ponovna upotreba u industriji je i prilika za ozbiljne projekte javno-privatnog partnerstva ali, nažalost, te šanse Srbija i dalje uporno propušta. Odgovorno upravljanje otpadom je ključno za odgovorne kompanije koje prate najviše ESG standarde. Cirkularni pristup upravljanju otpadom – minimiziranje količine, recikliranje, ponovna upotreba – predstavlja trend u mnogim industrijama. Reciklaža je takođe u fokusu, budući da se smatra industrijom sa velikim potencijalom, kako za investicije, tako i za prihod, piše portal Odrzime.rs.