U Njujorku samit prikupljanja novca za usporavanje klimatskih promena

Godišnja Nedelja klime u Njujorku sledeće nedelje i Generalna skupština UN će raspravljati o tome kako i društvenim angažovanjem sakupiti hiljade milijardi dolara da bi se pomoglo siromašnijim zemljama da ne koriste gas, naftu i ugalj koji zagađuju i zagrevaju planetu.

Biće priređen i specijalni Samit UN o budućnosti koji povezuje klimatske promene i biodiverzitet s drugim hitnim pitanjima kao što je rat, i specijalna sednica UN-a o pretnji porasta nivoa okeana i mora. Predsednici pregovora o klimi 2023, 2024. i 2025. nastoje da gurnu države u novu rundu dramatičnog smanjenja zagađenja.

Iduće nedelje počinje dvomesečni sprint u kojem tri grada na tri kontinenta održavaju sastanke na visokom nivou koji bi mogli biti “poslednja šansa” čovečanstva da izbegne prekoračenje opštedogovorenih granica zagrevanja. Posle Nedelje klime u Njujorku, glavni grad Azerbejdžana, Baku, domaćin je 29. pregovaračke konferencije UN o klimi. Zatim, lideri 20 najvećih zemalja kreću u Rio de Žaneiro. I početkom sledeće godine, sve zemlje sveta moraju da podnesu nove ciljeve svojih država za smanjenje emisije gasova koji zadržavaju toplotu.

Zemlje u razvoju u kojima živi više od 80 odsto svetske populacije kažu da im je potrebna finansijska pomoć da obuzdaju svoju sve veću upotrebu fosilnih goriva, pošto to same ne mogu platiti.

Siromašnije zemlje ukazuju da vekovima ostaju u vazduhu stare, istorijske emisije ugljen-dioksida uglavnom iz industrijalizovanog dela sveta i da bogatije zemlje sada mogu da lakše nego siromašne priušte prelazak na obnovljive izvore energije kao što su solarna i vetar.

Iduće nedelje će “povici globalne većine biti veoma glasni i jasni” – da je ključna finansijska pomoć za klimu u siromašnim zemljama, rekao je Mohamed Adu iz organizacije “PowerShift Africa”.

Bogate zemlje su 2009. postavile cilj od 100 milijardi dolara godišnje finansijske pomoći za klimu siromašnim zemljama, ali ga nisu dostigle sve do 2022. godine.

“Bogate zemlje nisu ispunile mnoga od svojih prethodnih obećanja i stalno su to odlagale, odlagale, upućivale na nove dugoročne finansijske ciljeve, ali ne mogu dalje da razbijaju limenku”, rekao je Adu.

Uspeh pregovora o klimi 2025. godine, kada će svet pokušati da pojača napore da u velikoj meri smanji zagađenje ugljenikom, zavisi od toga šta će se desiti sa finansijama na samitu u Bakuu ove jeseni, rekla je Fernanda Karvaljo iz Svetskog fonda za prirodu (WWF).

Ali problem je cena. Većina stručnjaka kaže da je 100 milijardi dolara godišnje bilo premalo. Ove godine je šef UN-a za klimu Sajmon Stil rekao da su godišnje finansijske potrebe čak 2,4 hiljade milijardi dolara. A to je manje od dva odsto svetskog BDP-a. Svet troši više na subvencije za fosilna goriva, rekao je Adu.

Dobar deo Nedelje klime odnosi se na “zelene reference” kompanija i finansijskih institucija koje moraju da pojačaju aktivnost u toj oblasti, jer države sveta ne mogu da urade više od 1.000 milijardi dolara direktnog finansiranja.