U lovu na Sunce: Neverovatne moći holandske plutajuće solarne farme (VIDEO)

Ovo je prvi primer plutajuće solarne farme na svetu koja koristi ovakvu tehnologiju.

Inovativna plutajuća solarna farma u Holandiji upija zrake.

Proteus, koji je razvila portugalska kompanija Solaris Float, je kružno ostrvo solarnih panela koje lebdi na vrhu vode, stvarajući obnovljivu energiju.

Ovakva farma može se instalirati na jezerima, rezervoarima i priobalnim područjima, potencijalno rešavajući mnoge probleme koji muče solarnu tehnologiju.

Plutajuće solarne farme su na tržištu od 2008. godine, ali Proteus čini nešto što niko od njegovih konkurenata ne može. Njegovi solarni paneli mogu pažljivo pratiti Sunce dok se ono kreće, maksimizirajući prinos energije.

Za šta su sposobne plutajuće solarne farme?

Nazvan po grčkom bogu mora koji predviđa budućnost, Proteus je kružna solarna farma široka 38 metara, opremljena sa 180 dvostranih panela.

Nalazi se na Oostvoornse Meer, jezeru u jugozapadnoj Holandiji. U sunčanim danima, ostrvo može da proizvede čak i do 73 kilovata struje. Ali, zahvaljujući svojim dvoosnim solarnim panelima i jedinstvenoj tehnologiji lova na sunce, može da generiše 40 odsto više energije od nepomičnih panela na kopnu.

Ostale prednosti dizajna su da vodeno hlađenje poboljšava proizvodnju energije, izbegavajući pritom, zauzimanje dragocenog zemljišta, što je idealno za mala, gusto naseljena mesta kao što su Holandija i Japan.

Jedna studija sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji procenjuje da je solarnim farmama potrebno oko 40-50 puta veća površina od elektrana na ugalj i 90-100 puta više zemlje koja je potrebna dobavljačima gasa, dok bi postavljanje plutajućih solarnih panela moglo da reši ovaj problem.

Koji su izazovi razvoja plutajućih solarnih farmi?

Plutajuće solarne farme ipak, se suočavaju sa nekim preprekama.

Okruženje u kojem se nalaze je od vitalne važnosti. Ovo naročito dolazi do izražaja u situacijama kada su paneli postavljeni na korozivnu slanu vodu, budući da isti moraju biti izdržljiviji u poređenju sa svojim kopnenim pandanima.

Ovo može povećati troškove proizvodnje i instalacije, uz neophodne potrebe održavanja.
Termoplastični materijali koje je razvio Proteus sprečavaju rano starenje i održavaju funksionalonost pod uticajem vremenskih prilika, kažu njegovi programeri.

Plutajuće solarne farme takođe treba da se instaliraju u oblastima koje karakterišu slabije plime i pogodno vreme, ograničavajući njihovo kretanje na određena područja.

Istraživači nastavljaju da razvijaju tehnologiju, poboljšavajući njenu otpornost i efikasnost iz godine u godinu.

Gde još postoje plutajuće solarne farme?

Ipak, potencijal plutajuće solarne energije je izuzetno veliki.

Na dobroj lokaciji i uz optimalne uslove, Proteus na površini od 15.000 m2 mogao bi da proizvede do 2 GW godišnje što je dovoljno za napajanje 1,5 miliona domova.

Od Japana do Sjedinjenih Država, tehnologija cveta u svim krajevima sveta.

U prvom izveštaju ove vrste, Svetska banka je otkrila da je plutajuća solarna energija eksponencijalno porasla.

Na kraju 2014. godine, ukupni globalni instalirani kapacitet iznosio je 10 megavata (MW). Ta brojka je porasla više od 100 puta, na 1,1 GVW od septembra 2018.
Jedna oblast koja posebno obećava, prema Svetskoj banci, je Azija, gde interesovanje za tehnologiju brzo raste.

Izgleda da će se ova putanja rasta nastaviti.

Izveštaj Svetske banke navodi da je potencijalna proizvodnja energije plutajuće solarne energije 400 GW godišnje, čak i pod „pesimističnim“ prognozama.

Jedan GW je dovoljan za napajanje 750.000 američkih domova, što znači da bi ova tehnologija mogla da obezbedi energiju za stotine miliona ljudi.

Uprkos svojim „izazovima, plutajuća solarna energija nudi značajne mogućnosti za globalno proširenje kapaciteta solarne energije – zaključuje Svetska banka u saopštenju.