Toplotni talasi 2022. godine izazvali 70.000 smrtnih slučajeva u Evropi!

U uznemirujućem otkriću, nedavno istraživanje Barskog instituta za globalno zdravlje (ISGlobal) sugeriše da su vrela leta 2022. godine mogla uzrokovati više od 70.000 viška smrtnih slučajeva u Evropi.

Ova uznemirujuća cifra, revidirana s početne procene od 61.000, ističe ozbiljan uticaj talasa vrućine na kontinentu.

Prema Copernicusu, programu za posmatranje Zemlje Evropske unije, 2022. godina označila je drugu najtopliju godinu u Evropi, sa temperaturama koje su se popela 1,4 stepena Celzijusa iznad proseka.

Naučnici ISGlobala i Inserma ističu Italiju kao najpogođeniju zemlju EU, ukazujući na razorni danak beskompromisnog letnjeg talasa.

Studija uvodi revolucionarni okvir za merenje smrtnosti povezane s toplotom, ističući ključnu ulogu dnevnih podataka o temperaturi.

Prethodne procene, zasnovane na nedeljnim podacima, sada se smatraju nedovoljnim, potcenjujući smrti za poražavajućih 10,28%.

Istraživači tvrde da su modeli dugoročnijeg tipa, poput nedeljnih, dvonedeljnih i mesečnih podataka, redovno nedovoljni u hvatanju suptilnih veza između dnevnih temperatura i smrtnosti.

Joan Ballester Claramunt, istraživač u ISGlobalu, ističe potrebu za koordiniranim naporima na nivou Evropske unije radi kompilacije dnevnih podataka o temperaturi i smrtnosti.

On smatra trenutni proces “titanovskim naporom” koji zahteva optimizaciju radi efikasnijeg istraživanja i formulisanja politika.

Studija takođe podržava upozorenja Svetske meteorološke organizacije (WMO) i Copernicusa, naglašavajući Evropu kao kontinent s najbržim zagrevanjem na globalnom nivou.

Dr Carlo Buontempo, direktor Službe za promene klime Copernicusa, upozorava da je ekstremni toplotni stres koji smo doživeli 2022. godine deo zabrinjavajućeg obrasca, prognozirajući da će ekstremi stresa od toplote postati češći i intenzivniji.

Gledajući unapred, istraživači predviđaju mračnu budućnost, osim ako se ne sprovedu efikasne mere protiv klimatskih promena.

Do 2030. godine, evropski kontinent bi mogao svedočiti više od 68.000 viška smrtnih slučajeva tokom svakog leta, a taj broj će porasti na više od 94.000 do 2040. godine.

Napori u smanjenju emisija gasova staklene bašte i strategije prilagođavanja, kao što su unapređen nadzor ugroženih populacija i poboljšani alati za prognozu, ključni su u izbegavanju ovog nadolazećeg kriza.

Kako Ballester naglašava, budućnost zavisi od naših postupaka.

Suočavanjem s klimatskim promenama, primenom mera otpornosti i podržavanjem globalne saradnje, možemo se nadati smanjenju rastućeg danaka od smrti povezanih s toplotom u godinama koje dolaze.