Toplotni talas kosi Evropu: Gradovi nespremni za “najgori scenario”, a ove mere se moraju pod hitno preduzeti

Mnogi gradovi koji su podložni ekstremnim vrućinskim talasima razvili su planove hitnog reagovanja kako bi zaštitili javnost. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ti koraci možda neće biti dovoljni u svetu koji konstantno obara rekorde visokih temperatura i produbljuje nejednakosti.

– Nijedan grad nije spreman za najgore moguće scenarije od kojih klimatolozi strahuju – kaže Erik Klinenberg, profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Njujorku, koji je napisao knjigu o smrtonosnom toplotnom talasu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pripremljenost za vrućine se generalno poboljšava tokom godina kako prognoze postaju preciznije. Meteorolozi, novinari i državni zvaničnici takođe su počeli da se fokusiraju na širenje vesti o nadolazećoj opasnosti.

Međutim, ono što funkcioniše u jednom gradu možda neće biti jednako efikasno u drugom.

Kako se Evropa priprema za sve topliju budućnost?

Širom Evrope, gradovi i države su preduzeli mere kako bi upozorili i zaštitili javnost tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Francuska je pokrenula sistem upozorenja na vrućinu nakon produženog talasa vrućine 2003. godine, za koji se procenjuje da je prouzrokovao 15.000 smrtnih slučajeva – mnogi od njih su starije osobe smeštene u stanovima i kućama bez klima uređaja.

Sistem uključuje javna obaveštenja koja pozivaju ljude da se hidriraju. Prošlog meseca, Nemačka je pokrenula novu kampanju protiv toptlotnih udara, koja je inspirisana iskustvom Francuske.

Jedna jednostavna inicijativa je predložena u Barseloni: farbanje krovova u belo kako bi odbijali žarko sunce.

Zgrade takođe trpe posledice ekstremnih vremenskih uslova. Na primer, produžena suša i visoke temperature u Londonu uzrokuju pucanje i naginjanje istorijskih građevina, što ukazuje na potrebu za modernizacijom koja uzima u obzir ekstremne temperature.

Kako druge zemlje štite građane od ekstremnih vrućina?

U Indiji, snažan toplotni talas 2010. godine sa temperaturama preko 48°C doveo je do smrti preko 1.300 ljudi u gradu Ahmedabadu. Gradski zvaničnici sada imaju plan delovanja tokom vrućine kako bi poboljšali svest u lokalnom stanovništvu i osoblju zdravstvene nege.

Nakon sedmodnevnog talasa vrućine sa temperaturama od 41°C i više, koji je 1995. godine pogodio Čikago i u kojem je preminulo više od 700 ljudi, taj grad je razvio planove za hitno delovanje tokom vrućina. To uključuje masovno upozoravanje javnosti putem SMS poruka i e-pošte, kao i pružanje pomoći najugroženijima.

Lad Kif, asistent profesora na Univerzitetu u Arizoni, navodi primere dobro osmišljenog sistema upozorenja na ekstremne vrućine u Baltimoru. Upozorenja se šalju kada je prognozirani indeks vrućine 40,5°C ili više, i pokreću aktivnosti kao što su pružanje dodatnih socijalnih usluga u zajednicama koje su najugroženije od vrućine.

U drugim gradovima SAD-a poput Los Anđelesa, Majamija i Feniksa, postoji “glavni zvaničnik za vrućine” koji koordinira planiranjem i reagovanjem na opasne vrućine.

Ali ono što funkcioniše u jednom gradu možda neće biti jednako efikasno u drugom.

Toplotni talasi otkrivaju nejednakosti između gradova

Svaki grad ima svoju jedinstvenu arhitekturu, saobraćaj, raspored i nejednakosti, kaže Bharat Venkat, vanredni profesor na Univerzitetu UCLA, koji vodi Laboratoriju za toplotu na tom univerzitetu, a koji se bavi onim što naziva “termalna nejednakost”.

Tokom smrtonosnog talasa vrućine u Čikagu, većina smrtnih slučajeva se dogodila u siromašnim četvrtima, gde su mnogi stariji ili izolovani ljudi patili bez odgovarajuće ventilacije ili klima uređaja. Isključenje struje usled preopterećene mreže dodatno je pogoršalo situaciju.

Kejt Moreti, lekar u hitnoj službi u Roud Ajlendu kaže da bolnice u tom gradu prime više pacijenata kada se pojave visoke temperature – povećavaju se slučajevi bolesti koje možda nisu na prvi pogled povezani sa vrućinom, poput srčanih udara, zatajenja bubrega i problema sa mentalnim zdravljem.

– Definitivno primećujemo da to opterećuje sistem – kaže Moreti. Ona ističe da starije osobe, ljudi koji rade napolju, osobe sa invaliditetom i beskućnici čine veliki deo tih prijema.

Klinenberg kaže da, u Sjedinjenim Američkim Državama, električne mreže koje su ranjive zbog visoke potražnje u nekim regionima, zajedno sa trajnim socijalnim nejednakostima, mogu predstavljati ozbiljne probleme u narednim decenijama.

To je delimično zato što se osnovni socijalni problemi koji čine vrućinske događaje toliko smrtonosnim samo pogoršavaju. Smrtni slučajevi u Čikagu 1995. godine bili su koncentrisani ne samo u siromašnim i segregiranim četvrtima, već i posebno u onome što naziva “opustošenim” četvrtima, mestima gde je teže da ljudi budu zajedno i gde su društvene veze oslabljene.

Prazna zemljišta, napušteni restorani i loše održavani parkovi znače da ljudi manje verovatno proveravaju jedni druge.

Slično tome, osobe sa invaliditetom su nerazmerno pogođene nesvakidašnjim toplotnim talasima u Evropi. To je dovelo do toga da je organizacija Human Rights Watch (HRW) prošlog meseca pozvala vlasti da pruže odgovarajuću podršku na kontinentu koji se, prema tvrdnjama naučnika, najbrže zagreva na svetu.

Kako se mogu sprečiti smrti povezane sa vrućinom?

Venkat smatra da bi gradovi trebali da se pozabave nejednakošću ulaganjem u prava radnika, održivi razvoj i još mnogo toga.

To može zvučati skupo – ko plaća, na primer, kada grad pokuša da poboljša uslove rada u kioscima hrane gde vlada neizdrživa vrućina? – ali Venkat smatra da će nečinjenje na kraju koštati više.

“Status quo je zapravo veoma skup“, kaže on.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Robin Bačin, vanredni profesor istorije i direktor Kancelarije za građansko i zajedničko angažovanje na Univerzitetu Majami, primećuje da federalna vlada ima zakone koji štite ljude u hladnim klimatskim uslovima od isključenja grejanja u opasnim situacijama, ali nema slično rešenje za hlađenje.

– Za ljude u stanovima koji nisu javno subvencionisani, nema obaveze za vlasnike da obezbede klima uređaj – kaže Bačin.

– To je izuzetno opasno, posebno za našu lokalnu populaciju sa niskim primanjima, a kamoli za beskućnike ili radnike na otvorenom.

Španija je već najavila planove da zabrani rad na otvorenom tokom perioda ekstremnih vrućina.

Neki gradovi širom Evrope su otvorili javne centre za hlađenje.

Drveće na ulicama i zelene površine takođe mogu pomoći. Nedavna istraživanja su pokazala da sadnja više drveća u evropskim gradovima može smanjiti smrti usled toplotnih talasa za više od trećine.