Toplotni talas Haron: Zašto je u Evropi toliko vrelo i do kada će vrućine trajati?

Dok se Evropa suočava sa rekordnim temperaturama, skoro polovina država EU se bori i s ozbiljnom sušom.

Južna i istočna Evropa bi mogle da obore rekord ovih dana u visini najviše izmerene temperature na njenoj teritoriji.

Očekuje se da bi delovi Italije u narednim danima mogli da dostignu temperaturu i do 48°C. Strahuje se da će novi toplotni talas da poveća broj smrtnih slučajeva usled visokih temperatura. U utorak (11. jula), radnik koji je postavljao saobraćajne znakove srušio se i preminuo blizu Milana kada su temperature dostigle 40°C.

Grčka takođe beleži temperature preko 40°C, što je navelo vlasti da zatvore Akropolj u Atini tokom najtoplijeg dela dana kako bi se zaštitili posetioci. Na jugoistoku prestonice, evakuisano je na hiljade ljudi iz letovališta zbog besnih šumskih požara.

Hiljade ljudi su takođe evakuisani tokom vikenda na španskom ostrvu La Palma kada je požar progutao severozapadni deo ostrva. Požari su pogodili u ponedeljak čak i planinska sela u švajcarskom kantonu Vale.

Ovo ekstremno vreme delimično je posledica anticiklona Haron koji se širi iz severne Afrike prema Evropi. To je drugi “tropski talas” za nedelju dana, nakon što je toplotni talas Kerber pogodio Evropu prošlog ponedeljka.

Zašto je tako vruće u Evropi?

Ove godine su ekstremne temperature pogodile Evropu u vreme dok se svet topi pod uticajem vremenskog obrasca El Ninja, a emisije gasova sa efektom staklene bašte dodatno zagrevaju našu planetu.

Najnovije visoke temperature su izazvane i usled delovanja anticiklona nazvanog ‘Kerber’. Ovo polje visokog pritiska je nastalo u Sahari, a potom je preko severne Afrike došlo do Mediterana.

Talas vrućine je nazvan po Kerberu, biću iz grčke mitologije, troglavom psu sa vatrenim očima koje čuva kapije podzemnog sveta.

U nedelju (16. jula), drugi anticiklon nazvan ‘Haron’ ( Haron je bio čuvar i prevoznik mrtvih u grčkoj mitologiji), počeo se kretati preko Evrope, dodatno pojačavajući probleme sa visokom temperaturom na kontinentu.

Koliko će biti vruće u Evropi?

Prema Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), italijanska ostrva Sardinija i Sicilija bi mogle da dosegne temperaturu od 48°C u narednim danima, što bi potencijalno moglo da obori rekord “najviše zabeležene temperature u Evropi”.

Podsetimo, u avgustu 2021. godine na Siciliji je izmerena temperatura od 48,8°C, što je trenutni rekord.

Rim, Bolonja i Firenca su među 10 italijanskih gradova koji su trenutno pod crvenim alarmom zbog ekstremnih vrućina. Ljudima je savetovano da izbegavaju direktno sunčevo svetlo na ovim mestima od 11:00 do 18:00 časova.

Temperature u glavnom gradu Italije bi mogle da premaše 42°C u utorak, što bi oborilo prethodni rekord od 40,5°C postavljen leta 2007. godine.

Španska meteorološka služba je saopštila da bi termometri mogli dostići čak 45°C u jugoistočnim delovima Iberijskog poluostrva.

U Grčkoj se očekuje toplotni talas sa temperaturama koje bi mogle dostići do 44°C u nekim delovima zemlje u narednim danima. Ambulante su u pripravnosti na Akropolju zbog turista koji padaju u nesvest usled velike vrućine.

Vlasti su zabranile pristup prirodnim rezervatima i šumama kako bi smanjile rizik od požara, dok su opštine otvorile klimatizovane prostorije u javnim zgradama kako bi ljudi mogli da se sklone od vrućine.

Turska je takođe imala temperature od 44°C u poslednjim danima, dok bi Kipar mogao dostići 42°C, a Crna Gora 40°C. Srbija i Rumunija bi mogle imati u utorak 38°C. Očekuje se da delovi Hrvatske dosegnu 36°C, dok bi Francuska mogla da domaši u sredu 34°C.

Koliko će trajati toplotni talas Haron?

Prema prognozama, talas vrućine izazvan anticiklonom Haron trajaće do kraja jula.

Međutim, to neće biti kraj vremenskih nevolja u Evropi.

Evropa je ovog meseca zabeležila najtopliju nedelju ikada, nakon što je doživela najtopliji jun zabeležen u istoriji, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO).

Ova UN agencija je upozorila da postoji 90% verovatnoće da će El ninjo trajati do kraja godine sa umerenom jačinom.

El ninjo je globalni vremenski fenomen koji nastaje kada vode u Pacifičkom okeanu postanu znatno toplije nego obično. To bi moglo dovesti do obaranja novog rekorda prosečne temperature na svetskom nivou.

Nedavni izveštaj Grinpisa (Greenpeace) o uticaju klimatskih promena na vreme u Španiji pozvao je na hitnu potrebu da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji zagrevaju planetu. Za postizanje ovog cilja ključno je povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenje upotrebe fosilnih goriva.

Skoro polovina Evrope se suočava sa ozbiljnom sušom.

Suša takođe zahvata Evropu. Prema Evropskom opservatorijumu za sušu (European Drought Observatory – EDO) oko 42 odsto zemljišta EU nalazi se pod žutim alarmom upozorenja od suše. Žuti alarm podrazumeva da se zemljište isušilo zbog nedostatka padavina.

Takvo zemljište povećava i rizik od šumskih požara – posebno u Španiji i Portugaliji – i smanjenju poljoprivrednih useva. Dodatnih četiri odsto zemljišta u EU se nalazi pod crvenim alarmom zbog suše, što znači da poljoprivredni usevi već trpe ozbiljne posledice na ovim teritorijama.

Iako se delovi južne Evrope počinju oporavljati od suše zahvaljujući nedavnoj kiši, nova suša se razvija u severnoj Evropi. Oko Baltičkog mora, Nemačke, Irske, Ujedinjenog Kraljevstva i Skandinavije, ozbiljan nedostatak padavina može drastično uticati na useve ovog leta.

Kako ostati bezbedan tokom vrućina u Evropi

Prema nedavnoj studiji, talas vrućine je doprineo 61.000 smrtnih slučajeva prošlog leta u Evropi.

Najviše su bili pogođeni starije osobe, žene i stanovnici mediteranskih zemalja.

S obzirom na to da se ovog leta očekuju rekordi u visini izmerene temperature, ljudima se savetuje da piju dovoljno tečnosti i izbegavaju kofein i alkohol. Takođe bi trebalo izbegavati naporne aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana.

Takođe, treba obratiti pažnju na znakove toplotnog udara. Simptomi uključuju zbunjenost usled nedovoljnog protoka krvi do mozga; crvenu i suvu kožu; nedostatak znojenja; i, u najekstremnijim slučajevima, otkazivanje organa, konvulziju i napade.