Tim iz Dablina pronašao način kako da smanji otpad od hrane, za 11 miliona tona godišnje

Bacanje hrane i dalje predstavlja veliki problem na globalnom nivou. Prema podacima iz organizacije “The World Counts”, otprilike jedna trećina (1,3 milijarde tona) hrane se baca godišnje. I ovde nije reč samo o hrani koju bacamo u kući, ili pak restorani posle našeg konzumiranja – bacanje se javlja i pre nego što hrana završi na našim tanjirima. 

Rešenja se vide u novim tehnologijama.

Kompanija “Senoptica Technologies” razvija optičke senzore kreirane njihovim patentiranim mastilom bezbednim za hranu za određivanje nivoa kiseonika u upakovanoj hrani, nudeći proizvođačima i prodavcima uvid u stanje robe u realnom vremenu, predviđajući kvarenje pre nego što se ono desi.

Kompanija je fokusirana na hranu koja se prodaje u ambalaži sa modifikovanom atmosferom, koja čini polovinu svetske sveže upakovane hrane, od salate u vrećicama do rezanog kuvanog mesa, sira, voća i hleba.

Pakovanje u modifikovanoj atmosferi (MAP) je tehnologija pakovanja hrane koja produžava rok trajanja kvarljive hrane menjanjem sastava gasa unutar pakovanja.

Uobičajeni vazduh sadrži oko 21 odsto kiseonika, što može izazvati kvarenje mnogih namirnica. MAP smanjuje količinu kiseonika i zamenjuje ga mešavinom gasova, obično azota, ugljen-dioksida, a ponekad i ugljen-monoksida. Ovo produžava rok trajanja hrane koja se može prskati i smanjuje potrebu za konzervansima piše tech.eu.

Međutim, ako pakovanje procuri ili nije dobro zapečaćeno u prvom slučaju, modifikovana atmosfera može biti ugrožena, a hrana se može brže pokvariti.

Kako funkcioniše tehnologija kompanije?

Naime, u njihovom slučaju svako pakovanje bi imalo optički senzor kiseonika zasnovan na patentiranom mastilu bezbednom za hranu, štampanom unutar filma koji pokriva pakovanje.

U proizvodnji hrane, kako se pakovanje približava sistemu inspekcije na kraju linije, prolazi kroz akcelerator curenja. Ovaj uređaj pomaže da se ubrzaju defekti zaptivanja i pakovanja i sporo curenje.

U supermarketima i maloprodajnim objektima, ugrađeni sistem za skeniranje, čita izlaz senzora i određuje da li pakovanje treba da se odbije. Ovaj sistem za skeniranje može se lako ugraditi u postojeće linije za pakovanje. Kao rezultat toga, pakovanja van specifikacije mogu biti odbačena, a hrana se može ponovo pakovati.

Štaviše, pomoću ručnog skenera, senzor se može očitati u bilo kojoj tački u lancu snabdevanja, od hladnjače do police u supermarketu, omogućavajući da se sprovedu provere nivoa gasa u pakovanju na licu mesta.

U budućnosti, njihova tehnologija bi takođe mogla da pošalje signal sistemima prodavaca, omogućavajući im da odštampaju deklaraciju na kojoj piše: “Iskoristite ovo danas”.