Tiha kriza: Ubrzano gubimo ovaj dragoceni prirodni resurs i ubrzavamo porast nivoa mora

Globalno crpljenje podzemnih voda i topljenje leda ubrzano preusmeravaju slatku vodu u okeane, pogoršavajući nestašicu vode i povećavajući nivo svetskih mora.

Slatka voda alarmantnom brzinom nestaje sa kopna, što pogoršava njen globalni nedostatak i ubrzava porast nivoa mora, navodi nova američka studija. Korišćenjem satelitskih merenja gravitacije od 2002. do 2024. godine, naučnici su izmerili promene u količini vode pohranjene na kopnu, uključujući reke, podzemne akumulacije, glečere i ledene ploče.

Studija, koja je objavljena u časopisu Science Advances, otkriva da se suva područja šire za više od 800.000 kvadratnih kilometara godišnje, što je područje približno veličine Velike Britanije i Francuske zajedno. Nastala su četiri „mega-suva“ područja gde su se odvojeni delovi gubitka slatke vode spojili. U severnoj Kanadi i Rusiji gubici su uglavnom posledica topljenja glečera, otapanja večitog leda i smanjenih snežnih padavina.

Iscrpljivanje podzemnih voda dominira u gubitku vode u jugozapadnom delu SAD-a, kao i na velikom području od zapadne Evrope i Severne Afrike do severne Indije i Kine. Ovo iscrpljivanje je uglavnom rezultat navodnjavanja i čini 68 odsto ukupnog pada zaliha vode, navode autori pomenutog istraživanja. Toplota i suša pogoršavaju problem povećavajući crpljenje podzemnih voda.

Taj masovni prenos vode u okeane postao je „značajan doprinos porastu nivoa mora“. Od 2015. godine, uzrokovao je skoro jedan milimetar godišnjeg porasta nivoa mora, više nego topljenje leda na Antarktiku ili Grenlandu.

Ovi trendovi zajedno „možda šalju najtežu poruku o uticaju klimatskih promena do sada“, zaključuju autori studije.

Nezavisni stručnjaci smatraju da se stvari ne kreću u dobrom pravcu i da nam je potrebna detaljnija dijagnoza cele situacije.

„Ne proizvodimo vodu niti je uništavamo. Samo je preraspodeljujemo. Ali preraspodela ne ide u dobrom pravcu“, rekao je za New Scientist Manočehr Širzaei sa Univerziteta Virdžinija Tek.

„Sledeći korak je napraviti detaljnu dijagnozu kako bismo zapravo razdvojili šta pokreće iscrpljivanje podzemnih voda… Biće nam potrebno još više detalja da razdvojimo priču o klimatskim promenama od priče o iscrpljivanju podzemnih voda“, dodaje za isti portal Bendžamin Kuk sa Univerziteta Kolumbija.