Tehnološke inovacije koje mogu da ubrzaju zelenu tranziciju

Savremena tehnologija nam može pomoći da zaštitimo životnu sredinu i živimo održivijim životom. Nedavne tehnološke inovacije, kao što su 5G mreže i blockchain tehnologija, mogu podržati globalne napore za prelazak na čistije izvore energije. Slično tome, daljinski senzori integrisani sa veštačkom inteligencijom mogu pomoći u sprečavanju degradacije životne sredine i podržati napore nauke o klimi. Istražujemo devet revolucionarnih tehnoloških inovacija koje nam mogu pomoći da ubrzamo zelenu tranziciju.

Većina postojećih modernih tehnologija je u sukobu sa naporima da se zaštiti životna sredina. Automobili proizvode milijarde tona ugljenika, fabrike emituju štetne gasove koji oštećuju ozon, a poljoprivreda je odgovorna za široko rasprostranjenu degradaciju životne sredine i proizvodnju metana.

Međutim, tehnologija sutrašnjice može nam pomoći da živimo u sinergiji sa životnom sredinom. Električna vozila i povećana digitalizacija znače da možemo da živimo sa manje otpada i minimalnom upotrebom fosilnih goriva.

Moderna tehnologija može čak i da popravi deo štete koju smo prouzrokovali. Daljinska detekcija pomaže organizacijama za zaštitu životne sredine da nadgledaju ranjive ekosisteme, a “poljoprivreda ugljenika” nam pomaže da skladištimo gasove staklene bašte u poljoprivrednim zemljištima.

9 tehnoloških inovacija koje pomažu u zaštiti životne sredine

1. 5G

Prva na našoj listi revolucionarnih tehnoloških inovacija je 5G, tehnologija koja korisnicima interneta nudi velike brzine. Ova moćna tehnologija može da omogući nesmetan rad od kuće i skloni veliki broj automobila sa ulica. Oni koji imaju pristup internetu preko 5G mreže mogu da rade sa bilo kog mesta u svetu i ne moraju da putuju do posla.

5G takođe može pomoći u sprečavanju požara. Uređaji za detekciju požara napajani veštačkom inteligencijom mogu da se povežu sa širim Internetom (IoT) da bi detektovali i preneli vizuelne podatke stručnjacima za brže odgovore. Ovo može pomoći u borbi protiv degradacije šuma i podržati ranjive ekosisteme.

2. Električna vozila

Električna vozila (EV) su bez sumnje jedna od najvažnijih tehnoloških inovacija današnjice.

Iako se stvara određena količina ugljenika tokom procesa proizvodnje i punjenja, povećavanjem upotrebe obnovljive energije, troškovi ugljenika za pokretanje električnih vozila će se neizbežno smanjiti. To znači da bi električna vozila trebalo da budu sastavni deo našeg udaljavanja od fosilnih goriva.

EV baterije se takođe mogu reciklirati. Prva generacija električnih vozila bliži se kraju svog životnog ciklusa i investitori kao što je Redvood Materials žele da recikliraju ostatke. Ovo je i unosno i dobro za životnu sredinu. Vrednost starih litijum-jonskih baterija znači da one neće završiti na deponijama i umesto toga će biti deo toka reciklaže zatvorene petlje.

3. Zelena gradnja

Građevinske kompanije širom sveta usmeravaju svoju pažnju na održivije materijale. Prema anketi, preko 47% preduzeća planira da koristi neki oblik zelene gradnje u narednim godinama. Očekuje se da će ove „zelene zgrade“ smanjiti upotrebu CO2 za 34 odsto i mogu uštedeti 40 odsto ukupne potrošnje vode.

Zelena gradnja takođe može da zaštiti divlje životinje. Zgrade prepune košnica i krovova od divljeg cveća sigurno su utočište za insekte i ptice. Ovo može stvoriti mrežu minijaturnih zelenih površina koje mogu pomoći populaciji životinja koje se bore da povrate uporišta u sve urbanizovanijem svetu.

4. Digitalizacija

Digitalizacija je poboljšala operativnu efikasnost preduzeća širom sveta. Bez papira je odlično i za životnu sredinu. Povećano usvajanje digitalne tehnologije dovelo je do smanjenja proizvodnje papira. To znači da se manje stabala seče, a proizvođači papira diverzifikuju svoju ponudu tako što nabavljaju sirovine iz šuma kojima se održivo upravlja.

5. Internet inteligentnih uređaja

Internet inteligentnih uređaja pravi revoluciju u poljoprivredi. Poljoprivredna IoT tehnologija osigurava da farmeri koriste tačnu količinu đubriva i pesticida. Ovo može sprečiti nepotrebnu ekološku štetu i smanjiti otpad uzrokovan lošim upravljanjem zemljištem.

Poljoprivredna IoT tehnologija takođe može da prati kvalitet zemljišta i podrži precizno zalivanje. Polje pokriveno IoT senzorima tačno zna koliko je potrebno zalivati useve i može pomoći poljoprivrednicima da smanje otpad.

6. Sakupljanje kišnice

Letimo ka klimatskoj katastrofi, a suše su sve češće. Iz ovog razloga, moramo da usvojimo tehnologiju sakupljanja kišnice koja može da ublaži pritisak na podzemne vode.

Tehnologija sakupljanja kišnice može da se instalira u svakom domu kako bi se proizvela čista, pitka voda iz površinskog oticanja. Iako ovaj pristup neće rešiti klimatsku krizu, ipak nam može pomoći da usmerimo vodu na one kojima je ona neophodna.

7. Daljinsko prepoznavanje

Nauka o klimi je ključna za zaštitu životne sredine i smanjenje gasova staklene bašte. Danas, tehnologija daljinskog otkrivanja podstiče napore za očuvanje divljih životinja i praćenje uticaja klimatskih promena.

Tehnologija daljinskog otkrivanja koristi bespilotne letelice i satelite u kombinaciji sa tehnologijom zasnovanom na oblaku za spajanje podataka iz različitih izvora. Ovo daje kreatorima politike informisaniji pogled na degradaciju životne sredine i osigurava da organizacije za zaštitu klime imaju sve informacije koje su im potrebne.

8. Solarni paneli

Investicije u obnovljive izvore energije stalno su rasle u poslednjih nekoliko decenija i prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), obnovljiva energija će postati najveći izvor globalne proizvodnje električne energije do 2025. godine, a do 2027. godine svet će imati dvostruko više obnovljivih kapaciteta nego u prethodnih pet godina.

Uprkos ovim obećavajućim procenama, lanac snabdevanja solarnih panela će trebati remont u narednim godinama. Polisilicijum – ključna sirovina za solarne panele – uglavnom se dobija iz Sinđijanga, regiona u severozapadnoj Kini koji je ozloglašen zbog ugroženih ljudskih prava. Pored toga, kineski proizvođači koriste metode koje intenzivno koriste ugljenik za proizvodnju i isporuku tih panela.

Jasno je da se mnogo toga mora učiniti kako bi se osiguralo da se propisi o radu uspostave. Ovo će zahtevati multinacionalni pristup regulaciji koji može uticati na pristupačnost solarnih panela.

9. Vetroelektrane

Vetroelektrane su obećavajući metod proizvodnje energije. Mogu se podići na moru i na otvorenim površinama.

Energija vetra radi putem kinetičke energije. Vetar gura turbine i generator se koristi za pretvaranje ove mehaničke snage u električnu energiju. Trenutno su vetroturbine efikasne između 30-45% i imaju minimalan ugljenični otisak. Njihov minimalni ekološki uticaj čini ih povoljnom alternativom za hidroelektrane, koje imaju ogroman uticaj na lokalni ekosistem.

Zaključak

Tehnologija sutrašnjice može da reši klimatsku krizu. Solarni paneli i vetroelektrane stvaraju ogromne količine obnovljive energije koje poboljšavaju efikasnost u proizvodnji električnih vozila i omogućavaju zelenu gradnju. Široko rasprostranjena digitalizacija takođe znači da više ljudi može raditi od kuće i smanjiti svoje lične emisije gasova staklene bašte. Usvajanje digitalne revolucije ključno je i za napore u zaštiti životne sredine, jer IoT tehnologija može da smanji poljoprivredni otpad, uoči šumske požare i smanji upotrebu štetnih đubriva i pesticida.