Svet je opasno nespreman za ekstremne vrućine koje dolaze

Svet je opasno nespreman za sve češće i intenzivnije toplotne talase koji dolaze, upozoravaju naučnici u novoj studiji. Gotovo 3,8 milijardi ljudi širom sveta moglo bi se do 2050. godine suočavati sa ekstremnim vrućinama. Iako će tropske zemlje podneti najveći teret, i hladnije regije moraće ozbiljno da se prilagode novim klimatskim uslovima.

Potražnja za hlađenjem će se drastično povećati u velikim zemljama poput Brazila, Indonezije i Nigerije, gde stotine miliona ljudi nemaju klima-uređaje niti druga sredstva za borbu protiv ekstremnih temperatura. Naučnici upozoravaju da čak i u bogatijim zemljama sa tradicionalno hladnijom klimom postoji veliki problem koji mnogi još ne prepoznaju.

Prema istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Oksford, čak i umereno povećanje broja toplijih dana moglo bi imati ozbiljan uticaj na zemlje poput Kanade, Rusije i Finske, koje nisu navikle na ekstremne vrućine. U studiji su analizirani različiti scenariji globalnog zagrevanja kako bi se procenilo koliko često će ljudi u budućnosti biti izloženi temperaturama koje se smatraju neprijatno visokim ili niskim.

Rezultati pokazuju da bi se broj ljudi koji doživljavaju ekstremne vrućine gotovo udvostručio do 2050. godine ukoliko prosečna globalna temperatura poraste za 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Međutim, većina posledica osetiće se već tokom ove decenije, kako se svet ubrzano približava granici od 1,5 stepeni, rekao je za AFP glavni autor studije, ekološki naučnik Hesus Lizana.

On ističe da je ključna poruka istraživanja to da je potreba za prilagođavanjem ekstremnim vrućinama mnogo hitnija nego što se ranije mislilo. Nova infrastruktura, poput održivih sistema klimatizacije i pasivnog hlađenja, mora se graditi u narednih nekoliko godina kako bi ljudi mogli da se nose sa opasnim temperaturama.

Dugotrajna izloženost ekstremnim vrućinama može da nadvlada prirodne mehanizme hlađenja ljudskog tela, što dovodi do zdravstvenih problema u rasponu od vrtoglavice i glavobolje do otkazivanja organa i smrti. Vrućina se često naziva „tihim ubicom“ jer većina smrtnih slučajeva nastaje postepeno, kada unutrašnji termoregulacioni sistem tela kolabira pod kombinovanim uticajem visoke temperature i drugih faktora okoline.

Zbog klimatskih promena, toplotni talasi postaju duži i intenzivniji, pa će pristup hlađenju, posebno klimatizaciji, biti od presudne važnosti u budućnosti. Studija, objavljena u časopisu Nature Sustainability, predviđa da bi 3,79 milijardi ljudi širom sveta moglo biti izloženo ekstremnim vrućinama do sredine veka.

To bi značajno povećalo potražnju za energijom potrebnom za hlađenje u zemljama u razvoju, gde bi zdravstvene posledice bile najteže. Među najugroženijim populacijama nalaze se Indija, Filipini i Bangladeš. Najveći porast takozvanih „dana hlađenja“, odnosno dana sa temperaturama koje zahtevaju upotrebu klima-uređaja ili ventilatora, očekuje se u tropskim i ekvatorijalnim zemljama, naročito u Africi.

Centralnoafrička Republika, Nigerija, Južni Sudan, Laos i Brazil zabeležili su najveći porast opasno visokih temperatura. Klimatološkinja za urbane sredine i koautorka studije Radika Kosla izjavila je za AFP da će teret ovog trenda, u kojem dani postaju sve topliji, najviše pogoditi već najugroženije ljude.

Ipak, ona upozorava da se i bogatije zemlje sa hladnijom klimom suočavaju sa ozbiljnim problemom, iako mnogi toga još nisu svesni. U scenariju porasta temperature od 2 stepena, zemlje poput Kanade, Rusije i Finske mogle bi da dožive nagli pad broja „dana grejanja“, odnosno dana kada su temperature dovoljno niske da zahtevaju grejanje zatvorenog prostora.

Međutim, čak i umeren porast toplijih temperatura imao bi snažan efekat u zemljama koje nisu projektovane da izdrže vrućinu. U tim državama kuće i zgrade se često grade tako da maksimalno koriste sunčevu svetlost i imaju ograničenu ventilaciju, dok javni prevoz često funkcioniše bez klimatizacije.

Iako bi neke hladnije zemlje mogle privremeno da ostvare uštede na računima za grejanje, Hesus Lizana upozorava da će te uštede s vremenom verovatno biti zamenjene rastućim troškovima hlađenja. To se odnosi i na Evropu, gde je klimatizacija i dalje relativno retka.

Zaključak autora studije je jasan: bogatije zemlje ne smeju da sede skrštenih ruku i da se uzdaju da će sve biti u redu. Prema njihovoj proceni, mnoge od njih su opasno nespremne za vrućine koje dolaze već u narednih nekoliko godina.