Šumski požari u Kanadi usmrtili i ljude u Evropi!

Džinovski požari u šumama Kanade 2023. godine doprineli su desetinama hiljada smrtnih slučajeva, uglavnom u Severnoj Americi, ali i u Evropi, po procenama objavljenim u sredu.

Ovi šumski požari pogodili su celu Kanadu od maja do septembra te godine, uništivši 17,3 miliona hektara vegetacije.

Studija objavljena u časopisu “Nature” procenjuje da je 354 miliona ljudi u Severnoj Americi i Evropi zbog tih požara bilo izloženo nivoima finih suspendovanih čestica (PM2,5) višim od onoga što dopušta Svetska zdravstvena organizacija.

Posledice su doprinele da bude skoro 70.000 prevremenih smrti na oba kontinenta. Većina je bila posledica zagađenja vazduha, a manji deo direktnog izlaganja dimu.

“Obim izloženosti stanovništva i mortalitet koji se može pripisati požarima su veći od očekivanih”, rekao je za AFP jedan od autora studije, Ćijang Džang sa Univerziteta Cinghua u Pekingu.

“Ovi rezultati ukazuju na to da takvi ekstremni šumski požari više nisu samo regionalni ekološki problem, već su postali globalna briga javnog zdravlja”, dodao je on.

Fine čestice ulaze u krvotok disanjem i među uzrocima su hroničnog bronhitisa, raka pluća i kardiovaskularnih bolesti.

Paradoksalno, direktno izlaganje toksičnim isparenjima više je pogodilo Sjedinjene Države (4.100 umrlih) nego Kanadu (1.300 umrlih).

Na duži rok, istraživači procenjuju broj smrtnih slučajeva usled zagađenja izazvanog ovim požarima na 41.900 u Severnoj Americi i 22.400 u Evropi. Španija, Francuska i Italija bile su najviše pogođene evropske zemlje.

Ove procene su prve te vrste, po rečima Ćijang Džanga. Istraživači su naišli na nedostatak prethodnih referenci i napravili su kompjuterski model zasnovan na satelitskim posmatranjima.

Po njihovim rečima, to im nije omogućilo i da utvrde uticaj pojedinačnih zagađivača na zdravlje. Međutim, istraživanje na ovu temu postaje ključno s obzirom na to da klimatske promene čine požare još većim, češćim i intenzivnijim.