Sukob interesa: Poljska podnosi tužbe protiv EU zbog klimatskih politika

Vlasti Poljske su donele odluku da pokrenu pravne postupke protiv tri ključne klimatske politike Evropske unije, tvrdeći da ugrožavaju energetsku sigurnost zemlje i neadekvatno štite dobrobit njenih građana.

Ovaj potez stavlja Poljsku i EU u oštar konflikt, dok se Unija pozicionira kao svetski lider u tranziciji ka klimatski neutralnoj ekonomiji.

Poljska je zatražila od Evropskog suda pravde, najvišeg suda Unije sa sedištem u Luksemburgu, da poništi tri ključna regulativna dokumenta, među kojima se ističe plan ukidanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem – benzinskih i dizel motora.

Potezi poljske vlade su usledili nakon najava koje je prenela ministarka za klimatska pitanja, Anna Moskwa, u junu ove godine, a zvanično su pokrenuti 17. jula.

Detalji ovih pravnih koraka su nedavno postali dostupni javnosti putem objave Evropske komisije.

Jedan od ključnih argumenata koji se navodi u prvoj tužbi je da plan zabrane prodaje novih vozila koja emituju CO2 do 2035. godine postavlja nesrazmerno veliko opterećenje na najsiromašnije slojeve društva.

Poljska tvrdi da ovakav plan može imati ozbiljne negativne posledice po evropsku automobilsku industriju, dovodeći do društvene isključenosti i transportnog isključenja najsiromašnijih pojedinaca, a istovremeno povećavajući jaz između građana u pogledu životnog standarda.

Drugi pravni izazov se bavi godišnjim ciljevima za emisije stakleničkih gasova koje je EU nametnula Poljskoj.

Prema Varšavi, ovi ciljevi predstavljaju ozbiljan rizik za energetsku sigurnost zemlje.

Treća tačka osporava “rezervni mehanizam za stabilnost tržišta” EU, koji ima za cilj da reši problem viška dozvola za emisije u okviru sistema trgovanja emisijama EU.

Poljska tvrdi da ovakav mehanizam može imati nesagledive posledice po rudarsku industriju i društvenu ravnotežu među državama članicama, što bi moglo dovesti do povećane socijalne nejednakosti.

Poljska dalje tvrdi da su ove politike u suprotnosti sa temeljnim ugovorima EU, budući da nisu usvojene jednoglasno, već su implementirane bez podrške svih članica Saveta EU.

Ovaj spor stavlja fokus na pitanje kako Unija donosi odluke koje imaju značajan uticaj na energetsku sigurnost zemalja članica.

Dok Poljska postepeno povećava kapacitete obnovljivih izvora energije, oko 70% njenog energetskog potencijala dolazi iz uglja.

Stroži propisi Unije, koji stupaju na snagu 2025. godine, ograničiće podršku koju Varšava može pružiti svojim termoelektranama na ugalj.

Ovaj pravni spor stavlja u centar pažnje trzavice između zemalja članica koje su već ostvarile značajan napredak u tranziciji ka čistijoj energiji i onih koje i dalje zavise od tradicionalnih izvora poput uglja.

Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali sigurno je da će uticati na budućnost klimatske politike Evropske unije.