Revolucionarno istraživanje upozorava na pad od 9% u globalnim ekosistemskim uslugama do 2100. godine usled promena u terestrijalnim ekosistemima izazvanim klimatskim promenama.
Vođeno od strane naučnika sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu i Instituta za okeanografiju pri Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu, istraživanje naglašava koncept “prirodnog kapitala” – beneficija koje čovečanstvo dobija iz vazduha, vode, šuma i biodiverziteta.
Studija predviđa prosečan pad od 1,3% u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 2100. godine, sa nepravednim uticajem na najsiromašnijih 50% svetskih nacija koje će snositi čak 90% šteta na BDP-u.
Ova ekonomska nejednakost proizlazi iz zavisnosti niže prihodnih zemalja od prirodnih resursa.
Bitno je napomenuti da su procene, koje se fokusiraju na kopnene ekosisteme, verovatno konzervativne jer ne obuhvataju morske ekosisteme.
Istraživanje ističe potrebu za klimatskim politikama prilagođenim jedinstvenoj zavisnosti svake zemlje o prirodnim sistemima.
Frances C. Moore, glavna autorka, poziva na integraciju prirodnih sistema i ljudskog blagostanja u ekonomski okvir.
Studija, koju finansira Nacionalna fondacija za nauku, kvantifikuje merljive uticaje oštećenja ekosistema na ljudsko blagostanje, pružajući ključnu osnovu za suočavanje s’ ekonomskim gubicima u narednim decenijama.
Poziva na sveobuhvatnu reevaluaciju troškova promena klime, ističući imperativ prepoznavanja i uzimanja u obzir dubokih šteta našim prirodnim i ekonomskim vrednostima.