Studija: Stručnjaci smatraju da je moguć suživot rudnika litijuma i ljudi koji žive u njegovoj okolini

Iz studija koje je objavila kompanija Rio Sava Exploration, koja planira eksploataciju i preradu rude jadarit u lozničkom kraju, o procenama uticaja na životnu sredinu, proizilazi zaključak da je moguć suživot jednog tako velikog industrijskog postrojenja i ljudi koji žive u njegovoj okolini, kao i njihove delatnosti, od poljoprivrede do turizma, izjavio je redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović.

Jovović, koji je profesor na Katedri za procesnu tehniku, rekao je za Demostat da su tri studije, koje je prošle nedelje objavila srpska ćerka firma kompanije Rio Tinto u kojima se procenjuje kakav bi uticaj na životnu sredinu imao rad rudnika sa podzemnom eksploatacijom, postrojenja za preradu rude u finalne proizvode i deponija industrijskog otpada, jedne od najobimnijih i najsveobuhvatnijih studija koje su rađene na ovim prostorima.
On je naglasio da te studije treba da procene kako se tehnička rešenja, projekti koje rade neke druge firme – građevinske, mašinske, tehnološke, odnose prema životnoj sredini, da li je to što su projekti obuhvatili dovoljno ili je potrebno da se još nešto doda kako bi životi i zdravlje ljudi bili ugroženi na najmanji mogući način.
Prema Jovovićevim rečima, stručnjaci koji su radili na ovim studijama bili su nezavisni kao što su bili i na sličnim poslovima koje su radili za druge investitore.
“Ako se pogleda broj analiza koje su urađene, istraživanja samo za potrebe procene uticaja plus one koje su potrebne radi projektovanja nekog rešenja, modeli o uticaju na sredinu, probe, analize, to do sada nije rađeno. Ovo jeste jedan grinfild projekat koji je nekada bio uobičajen u Srbiji, ali već dugo vremena nije jer sada uglavnom vraćamo u život stara postrojenja”, rekao je on.
Objasnio je i da je to bio razlog za dodatna istraživanja, ali kako je naglasio taj način funkcionisanja kompanije i želja da dobiju što više podataka i budu sigurni da to što će dobiti u dokumentima, nije do sada viđeno.
“Imamo i domaće kompanije koje rade procene što govori da se u Srbiji nešto menja”, rekao je Jovović koji je bio rukovodilac u izradi dve studije, o uticaju na životnu sredinu postrojenja za preradu rude i uticaju deponije rudarskog otpada.
Podsetio je i da je on sa svojim timom radio na velikim i zahtevnim projektima poput odsumporavanja dimnih gasova na TENT-u, izgradnju novog bloka na Kostolcu i mnogih drugih industrijskih postrojenja.
“Mi smo mašinci, naučeni smo da se bavimo industrijom, da projektujemo postrojenja vodeći računa, kako to danas kažemo, o najboljim dostupnim tehnikama. Ali, time su se oduvek bavili profesori i struka, a ona nikada nije gradila da bi ugrozila život ljudi”, rekao je on.
Jovović je naveo i da treba imati u vidu da se razlikuju postrojenja koja su izgrađena u prvoj industrijskoj revoluciji, ona iz 70-ih i današnja naglašavajući da se tehnologija danas razvila tako da su sistemi prečišćavanja gasova, voda, odlaganja toliko uznapredovali da je to neuporedivo sa onim od pre 15 ili 20 godina.
On je podsetio i da je Srbija još 1992. bila jedna od nekoliko evropskih zemalja koja je uvela u sistem procenu uticaja projekta na životnu sredinu što je potvrđeno zakonom iz 1997. pre nego što su i sve zemlje Unije to imale.
Redovni profesor i budući dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Cvjetić kazao je takođe za Demostat da su rezultati o uticaju na životnu sredinu rudarenja, prerade i odlaganja industrijskog otpada u projektu “Jadar” apsolutno u skladu sa standardima EU jer su neka rešenja još tokom izrade išla na reviziju stranim konsultantskim stranim kućama, koje su bile zadovoljne.
“Naši zakoni oslanjaju se ne evropske direktive u oblasti zaštite životne sredine i mislim da Srbija najbolje prati razvoj te regulative u Evropi. Ne bi bilo moguće kod ovakvog jednog postrojenja drugačije jer se od nas tražilo da zadovoljimo i domaće zakonske kriterijume, ali i evropske direktive budući da će tu sigurno biti i strani investitori”, rekao je Cvjetić koji je profesor na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarsko – geološkog fakulteta.
Cvjetić koji je bio saradnik u izradi studije o uticaju rada rudnika i uticaju odlaganja jalovine, naveo je i da gde god nisu imali oslonac u našem zakonodavstvu, korišćeni su standardi i regulativa EU i da se ispoštovalo sve što se moglo ispoštovati po pitanju životne sredine.
On objašnjava i da su studije objavljene u fazi koja je još uvek interni dokument koji sadrži više od 3.000 stručnih analiza, pojašnjavajući da je to nacrt koji bi trebalo da kasnije bude potvrđen kroz zakonski postupak, ali da je kroz to javnosti predstavljeno šta je do sada urađeno.
“Tokom istraživanja neka su rešenja i menjana, što je sasvim normalno kada je reč o jednom novom mineralu, jadaritu. Sa stanovišta podzemne eksploatacije, nema mnogo izmena, imate određene tehnike, ali kod prerade je bilo. Imate jedan proces i kada stavite u odnos profit i uticaj na životnu sredinu, pa se, ispostavi da je tu razlika velika, onda mora da se menja, prilagođava sve dok se ne ispune oštre ekološke norme”, rekao je Cvjetić.
Kako je objasnio, prva varijanta, kod odlaganja otpada bila je tečna faza što može da bude vrlo opasno jer imate jedno jezero puno mulja, pa se onda došlo do drugog rešenja, da ide polusuvo, kao “kolač”, da bi se smanjile količine.
“Shvatili smo da taj materijal ima dobra vezivna svojstva, može da se vezuje sa rudarskim materijalom, pa da se vrati pod zemlju i spreči sleganje okana, tako da će se 50 odsto manje odlagati”, rekao je Cvjetić.
On je dodao i da su prve dve studije, za rudnik i za postrojenje, prilično zaokružene, dok je u momentu kada je stopiran projekat 2021. ostalo da se na terenu ispita još nekoliko stvari u vezi sa odlaganjem, pa će ta poslednja studija, ako se pokrene, verovatno pretrpeti još neke izmene.
Za konačnu verziju, ako se dobiju svi papiri, kako ističe biće potrebno još oko godinu dana.
Jovović i Cvjetić su gostujući u “Pola sata Demostata” konstatovali i da su sve velike kompanije sa dugom istorijom, imale iza sebe neke udese i akcidente, međutim u nekim uređenim društvima, ljudi su zbog toga vrlo ozbiljno odgovarali, kao i da su ovakve kompanije nosioci razvoja što se, kako ističu, ne može očekivati od malih domaćih rudarskih firmi.
Profesori su istakli i da mnogi investitori koriste model kolokvijalno nazvan “seckanje kobasice”, odnosno da je u ovom slučaju studija uticaja podeljena u tri celine i da se u svakoj od objavljenih celina nalazi i kumulativni uticaj čitavog projekta.
Ukazali su i da studije nisu u zvaničnoj proceduri i da će zavisiti od države, kakve ona uslove da.
Napomenuo je da je ideja o tri studije i zbog toga što različiti procesi pripadaju različitim oblastima: rudnik pod Zakon o rudarstvu, ostali projekti pod Zakon o projektovanju i izgradnji, svi zajedno pod zaštitu životne sredine.