STRUČNJACI OTKRILI: Ljudi prečesto peru odeću i štete životnoj sredini

Novo istraživanje sugeriše da kampanje za smanjenje ekološkog uticaja pranja odeće treba da se fokusiraju na psihološke pokretače koji stoje iza ljudskih navika.

Danas peremo odeću više nego ikada pre, zahvaljujući tehnološkim naprecima koji pranje veša čine lakšim i jeftinijim.

Prosečno domaćinstvo u Evropi pere do pet mašina veša nedeljno, a veće mašine znače veću potrošnju energije i vode. Pristup veš-mašinama je takođe povećan, sa 30 procenata domaćinstava u svetu 2010. godine na 80 procenata u 2024. godini.

Jednostavnost ubacivanja nečega u korpu za veš i briga o tome da izgledamo čisto, tera nas da peremo odeću čak i kada nije stvarno prljava.

Ali, od mikroplastike koja se oslobađa iz naših odevnih predmeta do energije i vode koju troše veš mašine, ekološki uticaj našeg pranja veša je takođe porastao.

Od svih globalnih emisija mikroplastike, između 16 i 35 procenata dolazi od pranja sintetičkih vlakana. Jedno pranje poliesterske odeće može ispuštati 700.000 mikroplastičnih vlakana, prema istraživačkoj službi Evropskog parlamenta.

Novo istraživanje je pokazalo da, iako većina ljudi naginje ka ekološki prihvatljivim životnim izborima, neće to raditi na račun toga da izgledaju prljavo.

Zašto peremo odeću više nego ikada pre
Anketa sprovedena na 2.000 ljudi u Švedskoj pokazala je da naš strah od toga da izgledamo nečisto prevazilazi želju za ekološki prihvatljivim životnim izborima.

“Iako su mašine postale energetski efikasnije, koliko često biramo da peremo ima najveći uticaj na klimu – a nikada nismo toliko prali kao danas,” kaže Erik Klint, doktorant na Odseku za analizu ekoloških sistema na Tehnološkom univerzitetu Chalmers u Švedskoj.

“Istovremeno, čini se da većina nas nije zainteresovana za promenu svojih navika pranja kako bi smanjila klimatski uticaj.”

Klint je glavni autor nedavno objavljenog istraživanja koje je novim pristupom analiziralo naše navike pranja. Istraživanje ispituje dva glavna faktora koja mogu uticati na nas: naš ekološki identitet i sklonost ka osećaju gađenja.

“Istraživanje pokazuje da što je veća naša osetljivost na gađenje, to više peremo, bez obzira na to koliko visoko cenimo naš ekološki identitet. Osećaj gađenja jednostavno prevladava nad ekološkom svešću,” kaže on.

Želimo da izbegnemo da budemo viđeni kao prljavi ili nečisti pred drugim ljudima, a ti osećaji gađenja i srama podstiču nas da peremo odeću više – čak i ako smo zabrinuti za naše emisije ugljenika.

Naučnici su već znali iz prethodnih istraživanja da mnogi ljudi ne povezuju svoje navike pranja sa životnom sredinom. I nakon što su videli da su kampanje za promenu ponašanja ljudi uglavnom neuspešne, želeli su da saznaju zašto.

Kako podstaći ljude da peru manje veša

Klint veruje da kampanje koje nas navode da razmišljamo o ekološkom uticaju našeg pranja imaju pogrešan pristup.

“Nije važno koliko imate razuman i istraživački zasnovan argument, ako se suprotstavljaju različitim pokretačima ljudi, kao što je želja za osećajem pripadnosti grupi, neće uspeti.”

Gađenje toliko snažno upravlja našim ponašanjem jer je to evolucijski uslovljen osećaj koji funkcioniše kao zaštita od infekcije ili opasnih supstanci. U kombinaciji sa sramom ili strahom da ljudi ne žele da se druže sa nekim ko ne vodi računa o svojoj higijeni, to je snažan uticaj na naše ponašanje.

Umesto da pokušavamo da navedemo ljude da peru manje odeće, kaže Klint, ovo istraživanje sugeriše da kampanje treba da se fokusiraju na psihološke pokretače koji stoje iza navika ljudi. To uključuje pronalaženje načina da se ljudi podstaknu da ne stvaraju mnogo veša, kao što je korišćenje odeće više puta pre nego što završi u korpi za veš.

“Može se raditi o ciljanju prekomernog pranja, sa porukama kao što su ‘većina ljudi koristi svoju majicu više puta'”, objašnjava on.

“Ali i zamenjivanje korišćenja veš-mašine drugim radnjama, kao što je provetravanje odevnih predmeta, četkanje prljavštine ili uklanjanje pojedinačnih mrlja ručno. Jedan način može biti i isticanje ekonomskih argumenata, jer se odeća troši kada prolazi kroz mašinu.”