Šta se dešava sa klimom na Antarktiku? Naučnici zbunjeni, oboreno nekoliko rekorda

Prošlog meseca, Antarktik je doživeo rekordni toplotni talas i neuobičajeno visok nivo snežnih padavina na nekim mestima, što je zbunilo naučnike.

Najnoviji podaci Kopernikus Climate Change Service pokazuju da je obim morskog leda na Antarktiku bio 26% ispod proseka prošlog meseca, što je drugi najniži nivo ikada zabeležen.

Rosovo i Amundsensko more, imali su posebno nizak nivo morskog leda.

Što se tiče anomalija temperature, Istočni Antarktik je prošlog meseca doživeo jednu vrstu toplotnog talasa. Velika količina toplote prešla je kontinent, podižući temperature na istraživačkoj stanici Konkordija sa uobičajenih minus 55 stepeni Celzijusa na novi rekordni nivo od minus 11,5 stepeni.

Temperature na Antarktiku mogu jako varirati, ali Džonatan Vile, klimatolog na Univerzitetu Grenobl Alpes, kaže da je ovaj put bilo drugačije.

• To je neka nova pojava za klimu na Antarktiku koja nas zbunjuje i prisiljava da preispitamo ono što smo mislili da je moguće za antarktičku klimu – rekao je on za Euronews.
• Što se tiče onoga što znamo o antarktičkoj klimi, ovo je potpuno neviđeno. Naši zapisi, naravno, za Antarktik sežu ne tako daleko kao za ostatak civilizovanog sveta, ali ovo je događaj koji je na nivou onog što smo videli sa toplotnim talasom na Pacifičkom severozapadu u junu 2021. godine – događaj koji pomalo menja našu predstavu o tome šta je moguće za klimatski sistem.

Vila proučava efekat koji je doveo do toplotnog talasa. On objašnjava: “15. marta imali smo ono što se naziva atmosferski transport reka, koji je preneo veliku količinu toplote i vlage sa nižih geografskih širina na više geografske širine i izazvalo malo kiše i topljenja na obali Antarktika. Zatim, kako se vlaga kretala unutra, stvarala je vrlo obilne snežne padavine.”

Neobično visok nivo snežnih padavina

Redak broj ljudi koji su se zatekli na Antarktiku u ovo doba godine bili su veoma svesni promena. Na istraživačkoj stanici Konkordija, stanovnici su navikli na klimu koja je stabilna. Živeći preko hiljadu kilometara od obale i na preko tri hiljade metara nadmorske visine, okruženi su duboko zamrznutom pustinjom. Međutim, sredinom marta, sve se promenilo.

Tokom nekoliko dana, temperatura je porasla na nov rekordni nivo stanice od minus 11,5 stepeni. Prethodni rekord za Konkordiju bio je minus 13,7 stepeni Celzijusa, postavljen usred australnog leta sredinom decembra. Sa relativnom toplotom došlo je i do neuobičajeno visokog nivoa snega, što je navelo naučnika Žilijena Vitvikija da napravi fotografije na kojima se vidi svež sneg koji prekriva drevni antarktički led.

– Imali smo 10 cm snega. To je više snega nego što obično padne tokom cele godine. Tako da umesto da se lako krećemo po tvrdo utabanom snegu, tonuli smo u prah nekoliko dana. Više podseća na Francuske Alpe nego na Antarktik – rekao je Vitviki, koji provodi zimu na Konkordiji kao deo svog rada iz glacijologije na Francuskom polarnom institutu.

– Za ovaj događaj mogli smo se obući mnogo lakše, otkrivajući lica, jednostavno noseći majicu dugih rukava sa dobrom vunom preko i to je bilo dovoljno da ostanemo napolju dugo. To je zaista nemoguće u normalnim uslovima u martu – rekao je on za Euronews.

Neobični sneg na Konkordiji koji je pratio porast temperature može biti dokaz šireg trenda povećanih padavina na Antarktiku. Nemačka stanica Kohen, koja se takođe nalazi na visini i daleko od obale, prijavila je rast snežnih padavina od 20%.

Prošle godine nemačka obalna stanica Nojmajer zabeležila je 50% više snega nego što je prosečno.

– Ovo je nešto što se takođe predviđa kao deo globalnog zagrevanja. Kada atmosfera postane toplija, atmosfera može da zadrži više vlage, a više vlage znači i više snežnih padavina – kaže Olaf Eisen, profesor glaciologije sa Univerziteta u Bremenu i Instituta Alfred Vegener, za Euronews

– Takvi toplotni talasi mogu izazvati u određenim oblastima ovu vrstu dezintegracije – zaključuje Helmer.

Pitanje koje mnogi postavljaju je da li bi dodatne snežne padavine mogle nadoknaditi čak i mali procenat leda izgubljenog u okeanima oko Antarktika? Iako postoji izvestan doprinos snežnih padavina, opšti konsenzus je da će Antarktik nastaviti da gubi masu, pošto topliji okeani i vazduh doprinose stanjivanju ledenih ploča, čineći ih sve nestabilnijim.

Ajzen, iz AVI, upravo se vratio u Evropu iz jedne od svojih redovnih poseta Antarktiku. On kaže da se povećanje akumulacije snega „suprotstavlja gubitku leda koji primećujemo u delovima Zapadnog Antarktika, ali to nije dovoljno da se on zaista nadoknadi”.

Drugi veteran Antarktika, Alain Hubert, predsednik Međunarodne polarne fondacije, naglašava da se efekti globalnog zagrevanja sve više vide i to iz dana u dan.

– Ono što mogu da kažem, jer sam na terenu i to više od 15 godina, jeste da će sve ove ledene police koje se oslobađaju od kontinentalnog leda, nastaviti sve više da se odvajaju. To je sigurno, jer se voda zagreva i to nećemo uspeti da promenimo u narednoj deceniji – kaže on.

Hubert takođe podvlači potrebu za većim posmatranjem Antarktika. Dok Evropa ili Severna Amerika mogu imati visokokvalitetne instrumente koji pomažu u praćenju klimatskih promena, Antarktik ostaje slabo istražen, jednostavno zato što ga je teško i skupo pratiti.

– Shvatam da je naučnicima zaista, zaista teško kaže. Potrebno nam je više posmatranja Antarktika, kao i Arktika. Definitivno – kaže on.

Mart 2022. topliji od globalnog proseka

Na kraju, hajde da na brzinu pogledamo najnovije podatke Kopernikove službe za klimatske promene za ostatak sveta. Podaci za mart 2022. pokazuju da su u proseku ove godine globalne temperature bile 0,39°C toplije u odnosu na isti period između 1991-2020. Ovo ga čini petim najtoplijim martom u istoriji.

Međutim, ako ste mislili da je malo hladno tamo gde ste, možda ste u pravu. Prosečna evropska temperatura za mart 2022. bila je za 0,43°C niža od proseka 1991-2020. Mesec je bio treći najhladniji mart u poslednjih 10 godina.