Šta presuda Evropskog suda znači za ljudska prava i klimatske promene?

Uprkos pomešanim rezultatima, stručnjaci kažu da bi tri slučaja o kojima je presudio Evropski sud za ljudska prava mogli poslužiti kao “nacrt” za buduće sporove o klimatskim promenama.

U utorak je najviši evropski sud za ljudska prava presudio da je neuspeh Švajcarske da reaguje na klimatske promene kršenje ljudskih prava.

Slučaj je Evropskom sudu za ljudska prava podnela KlimaSeniorinnen (Švajcarske starešine za zaštitu klime), grupa od 2.000 Švajcarkinja svih starijih od 64 godine. One su tvrdile da su posebno pogođene, jer su starije žene najranjivije na ekstremne temperature.

Sud je presudio 16-1 u korist KlimaSeniorinnena, ali su dva slučaja odbačena – jedan od francuskog gradonačelnika i drugi od šestorice portugalskih mladih ljudi

– Značaj ove odluke ne može se preceniti – rekla je juče posle presude advokat grupe Kordelija Ber.

Ona je dodala da je to od „velike važnosti za dalje klimatske tužbe protiv država i kompanija širom sveta i povećava njihove šanse za uspeh”.

Stručnjaci kažu da bi to mogla biti jedna od najuticajnijih odluka o klimatskim promenama i ljudskim pravima ikada donesenih. Uprkos pomešanim rezultatima, ovaj trio slučajeva mogao bi poslužiti kao „nacrt“ za druge koji žele da svoju vladu pozovu na odgovornost za nerad.

Šta presuda znači za buduće klimatske slučajeve u Evropi?

Iako su neki aktivisti imali uspeha na domaćem nivou, ovo je prvi put da je međunarodni sud presudio o klimatskim promenama.

Da je Evropski sud za ljudska prava odlučio da Evropska konvencija o ljudskim pravima ne zahteva akciju od strane vlada po ovom pitanju, to bi ugrozilo postojeće odluke domaćih sudova u poslednjih nekoliko godina

– Švajcarska presuda postavlja ključni pravno obavezujući presedan koji služi kao nacrt kako da uspešno tužite sopstvenu vladu zbog klimatskih neuspeha – kaže Rut Delbeer, direktorka pravnih kampanja za aktivističku mrežu Avaaz.

Delbaere kaže da su Švajcarkinje „otvorile novo poglavlje u sporovima o klimatskim promenama“ koje pokazuje kako obični ljudi mogu da nateraju nevoljne države da preduzmu akciju.

Osim što pokazuje građanima kako da tuže svoju vladu, on takođe postavlja značajan presedan u 46 država članica Saveta Evrope – uključujući EU, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norvešku. Presuda bi potencijalno mogla da procuri i utiče na zakon u ovim zemljama.

Aoife Nolan, profesor međunarodnog prava ljudskih prava na Univerzitetu u Notingemu, kaže da je jučerašnja odluka „veliki korak“ za osiguranje zaštite u evropskom zakonu o ljudskim pravima u vezi sa klimatskim promenama.

Konkretno, zato što je sud presudio da član 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima – pravo na privatni i porodični život i dom – „obuhvata pravo na efektivnu zaštitu državnih organa od ozbiljnih štetnih efekata klimatskih promena na živote, zdravlje, blagostanje i kvalitet života.

Sud je takođe odlučio da je ovim ženama uskraćeno pravo na pravično suđenje u njihovoj zemlji.

Švajcarska je rekla da će proučiti odluku kako bi videla koji će koraci biti sledeći, a sudija Siofra O’Liri, predsednica suda, naglasila je da će na vladama biti da odluče kako da pristupe svojim klimatskim obavezama.

Jučerašnja odluka će verovatno podstaći druge grupe da podnesu klimatske slučajeve Evropskom sudu za ljudska prava – nekoliko tužbi je odloženo u iščekivanju presude o ova tri slučaja.

Otvorena su i vrata za više pravnih izazova u zemljama članicama Saveta Evrope. I druge tužbe koje su se ranije vodile u državama članicama Saveta Evrope mogle bi da se ponovo pokrenu nakon ove odluke.

Takođe je verovatno da će imati posledice za otprilike 100 sličnih predmeta koji su trenutno u toku na sudovima širom sveta.

Iako je samo jedan od tri slučaja bio na kraju uspešan, svaki ima svoju ulogu u budućnosti klimatskih parnica.

– Ovi slučajevi su se oslanjali jedni na druge i tako ih treba shvatiti – kaže Korina Anri, ekspert za sudske sporove u vezi sa klimatskim promenama na Univerzitetu u Cirihu prenosi Euronews.

Konkretno, kaže Henri, slučaj šestorice portugalskih mladih ljudi – poznat kao slučaj Duarte Agostinho – promenio je ono što se smatralo pravno mogućim i stvorio nove pristupe tome koliko se od država može očekivati da urade po pitanju klimatskih promena.

– Ova shvatanja su uticala na slučaj KlimaSeniorinnen, pa iako je Duarte Agostinho možda proglašen neprihvatljivim, argumentovani model stvoren ovim slučajem će sigurno imati trajno nasleđe u daljoj sudskoj praksi Suda o klimatskim promenama.

Po rečima Katarine dos Santos Mote, jedne od šest mladih podnosilaca predstavke u slučaju Duarte Agostinja: „Nismo srušili zid, ali smo napravili ogromnu pukotinu“.