Šta ostavlja veći vodeni otisak: Semenke ili orašasti plodovi? Dilema je rešena

Najpre da objasnimo šta je vodeni otisak ili, na engleskom jeziku – Water Footprint.

To je, po definiciji, količina vode koja se koristi u proizvodnji robe i usluga, koje konzumiraju pojedinci, zajednice i preduzeća. Količina iskorišćene vode je ekvivalentna količini vode koja se troši ili zagađuje u jedinici vremena.

Drugim rečima, vodeni  otisak je pokazatelj potrošnje vode koji obuhvata direktnu i indirektnu potrošnju vode potrošača i proizvođača, a u obzir se uzima celokupan proces proizvodnje.

Ovaj put, govorimo o semenkama i orašastim plodovima.

Ako ikada birate između orašastih plodova i semenki – radi povećanja unosa proteina, ujedno pravite i manje ili više “ekološki” izbor, odnosno izbor o količini utrošene vode.

Orašasti plodovi poput badema, pistaća, oraha i indijskih oraha, zapravo, jesu neke od najzahtevnijih kultura koje se danas uzgajaju. Seme, iako se obično grupiše zajedno sa orašastim plodovima u preporukama za ishranu, ima mnogo manji otisak vode i uticaj na našu životnu sredinu.

Jedna studija, koja je usredsredila globalnu upotrebu vode na različite useve, otkrila je da bundeve i lubenice zahtevaju otprilike 20 do 90 puta manje vode za rast od orašastih plodova (isključujući kišnicu).

Voda koja se koristi za uzgoj tikvica i dinja proizvodi i jestivo meso i jestivo seme. To je, dakle, “win-win” opcija.

Za orašaste plodove, voda se koristi samo za uzgoj orašastih plodova. Kikiriki je, s druge strane, sličniji krompiru nego orašastim plodovima jer raste ispod zemlje, što ih čini daleko “efikasnijim”.