Šta nam govori najnoviji izveštaj EU o zelenim ciljevima?
Prvi izveštaj evropske Agencije za životnu sredinu (EEA) koji prati rad osmog akcionog programa za životnu sredinu Evropske Unije, pokazuje da EU možda neće uspeti da postigne većinu postavljenih ciljeva do 2030. godine.
Osmi akcioni program poziva sve države članice EU da osiguraju efektno sprovođenje zakona, na svim nivoima, vezanih za klimu i životnu sredinu. Ovaj program je osnova plana EU da se osigura izvršenje Agende 2030 Ujedinjenih Nacija.
U cilju osiguravanja ubrzanja progresa programa, države članice se pozivaju na oštrije primenjivanje postojećih zakona, uvodjenje dodatnih mera i integrisanje klime i životne sredine u sve političke domene.
Prema analizi EEA, Evropska Unija možda neće uspeti da postigne većinu ciljeva do 2030 godine, a situacija izgleda posebno izazovno kada je reč o smanjenu pritiska na klimu i životno okruženje vezano za produkciju i potrošnju.
Ovo uključuje ciljeve vezane za potrošnju energije, stopu cirkularne potrošnje materijala i udeo površina pod organskom proizvodnjom, koji se takođe čine nedostižnim do 2030. godine. Međutim, EEA izveštava da je postizanje drugih ciljeva više verovatno.
Na primer, udeo zelene ekonomije u celokupnoj ekonomiji EU će nastaviti da raste. Takođe, broj prevremenih smrti usled izloženosti štetnim finim česticama će krenuti da opada u skladu sa agendom akcionog plana nula zagađenosti.
Izveštaj EEA ispituje i neke od uslova koji mogu da omoguće povećanje šanse da se ciljevi postignu. Jedan od većih problema je nemogućnost postepenog ukidanja subvencija za fosilna goriva bez daljeg odlaganja, usled nedostatka konkretnog plana delanja od strane većine zemalja članica EU.
– Naša analiza pokazuje da zemlje članice moraju urgentno da ojačaju svoje delanje da bi mogle da idu u korak sa evropskim ambicijama za klimu i životnu sredinu do 2030. To uključuje kompletnu implementaciju trenutnih zakona, povećanje investicija u nove tehnologije i pozicioniranje održivosti kao centralnog elementa svih politika – kaže Lina Ila-Mononen, izvršni direktor EEA.
Krajnji zaključak EEA izveštaja o osmom akcionom programu za životnu sredinu jeste da visoke ambicije Evropskog Zelenog dogovora i zemalja članica EU zahtevaju više vremena da se ostvare. Takođe, da bi se cilj postigao do 2030. nekoliko mera zahteva od dva do devet puta brži tempo u odnosu na period od poslednjih deset godina.
EEA će pratiti progres na godišnjem nivou. Dobijene informacije će biti deo izveštaja o stanju i izgledima životne sredine u Evropi, koji se očekuje 2025.
Preporučeno
Evropa gori: Zabeležen najtopliji jun u istoriji, naučnici upozoravaju da je ovo tek početak
Istorijski uspeh srpskog srednjoškolca: Viktor putuje na Severni pol ruskim nuklearnim ledolomcem
EU ulaže 130 miliona evra u grejanje budućnosti: Još četiri grada u Srbiji prelaze na biomasu i solarnu energiju
Više od 700 mladih iz 85 zemalja stiglo u Obninsk: Nuklearna industrija traži novu generaciju stručnjaka
