Šta jednu kuću čini “pametnom”: Od uređaja do materijala?

Pre nekoliko godina, Dominik Meken je shvatio da je njegov pametni termostat riznica podataka, te je odlučio da ga hakuje, kako bi pratio šta njegov kotao radi – svakoga minuta u danu

U eri moderne gradnje i u želji za pronalaženjem idealnog kutka za odmor ili, čak, trajni boravak u prirodi (sela, banje, prigradska naselja) – svakodnevno se rađaju ideje o tome kako treba da izgledaju kuće/vikendice u 21. veku, u vremenu ekološkog osvešćivanja i napredne arhitekture.

Sigurno ste mnogo puta čuli za pojam “pametne kuće”, ali šta on tačno podrazumeva? Ima tu, naravno, i elemenata koji se ne tiču striktno ekologije, zelene energije i klimatskih pitanja, ali je većina aktuelnih tehnologija koje podržavaju ovakve kuće – upravo zasnovana na eko standardima.

Ide se ka tome da i sam pojedinac utiče na svet, na sprečavanje dalje štete globalnog zagrevanja, a kako su kuće naša baza, mesto gde provodimo mnogo vremena i koristimo razne resurse energije – onda je nakako logično da se eko gradnji posveti specijalna pažnja. Ukratko, inovativne tehnologije iz dana u dan menjaju i način na koji potrošači komuniciraju sa svojim životnim prostorom.

U prilog svemu govori i napredak veštačke inteligencije koja je, nesumnjivo uzela maha, i zajedno sa senzorima razne vrste, čini da kuće postanu “pametne”. Za početak možemo govoriti o uređajima kojima su opremljeni mnogi domovi širom sveta, a sve češće i u Srbiji, a to su pametni termostati.

Pre nekoliko godina, Dominik Meken je shvatio da je njegov pametni termostat riznica podataka, te je odlučio da ga hakuje, kako bi pratio šta njegov kotao radi – svakoga minuta u danu. Koristeći softver otvorenog koda, pristupio je podacima sa termostata na mreži i nacrtao grafikone koji prikazuju njegovu aktivnost u odnosu na promenu temperature određene prostorije.

Iako ova tema tada nije bila naročito aktuelna, tokom 2022. i ove godine se masovnije priča o njoj – zbog uštede energije, ali i novca. Uopšteno govoreći, pametni termostat je uvezana verzija tradicionalnog regulatora centralnog grejanja – onog koji možete programirati i podesiti preko aplikacije.

Međutim, oni su samo jedna strana priče. Postoje toplotne pumpe za uštedu i energije i novca, kao i sada već čuveni solarni paneli koji krase mnoge krovove u našoj zemlji. Isto tako, hit je pametni tuš: zagreva se do željene temperature, a zatim se isključuje dok ne uđete u njega, i tako se štedi značajna količina voda.

Inače, treba istaći da je voda poslednjih godina sve više deficitiran resurs, kojim se čak trguje i na Volstritu, a to dovoljno govori o alarmantnoj situaciji.

Možda niste znali, ali stanovanje čini oko 20% emisije gasova staklene bašte – što je značajna cifra, i stoga je izuzetno važno razmotriti sve opcije prilikom gradnje/kupovine kuće. 

Ukoliko ne možete priuštiti velike investicije, uvek možete krenuti od klasičnih aparata bele tehnike koji imaju oznake/klase za štednju energije. Premda pametna tehnologija donekle ostaje ekonomski nedostižna mnogim domaćinstvima, postoje mali kućni aparati sa pametnom tehnologijom ili sistemi koji ne koštaju tako mnogo – a mogu vam biti polazna tačka.

Takođe, tu je i odabir materijala. Od temelja, preko izolacije pa sve do završnih obrada zidova i podova – ima na sijaset materijal koji se smatraju “ekološki prihvatljivim”. Taj tip materijala Američka EPA (Environmental Protection Agency definiše kao proizvod ili uslugu koja ima manji ili smanjen štetni uticaj na zdravlje zdravlje čoveka i životnu sredinu, a u odnosu na konkurentski proizvod iste namene.Prilikom odabira ovakvih materijala treba obratiti pažnju na to koliko je obnovljiv (otpad koji se može reciklirati ili drvo iz sertifikovanih šuma), zatim kolika je količina zarobljene energije (količina potrebna za proizvodnju materijala, sa sve transportom na gradilište) – pri čemu drvo “odnosi pobedu” nad, recimo, aluminijumom ili čelikom. Sasvim logično, ekološki prihvatljivi materijali imaju i manju emisiju štetnih materija, a važna je i njihova efikasnost – ona se meri kroz smanjenu potrošnju. Efikasni materijali su svakako i oni koji imaju duži vek trajanja i izdržljiviji su. Kao bitne karakteristike navode se i biorazgradivost, odnosno mogućnost recikliranja.