Šta je COP28? Ključne informacije o UN klimatskom samitu u Dubaiju
Svetski lideri se pripremaju za 28. Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznatu kao COP28, koja će se održati u Dubaiju, UAE, od 30. novembra do 12. decembra.
Ovogodišnji samit dolazi u vreme eskalacije klimatskih zabrinutosti, s’ obzirom na očekivanja da će 2023. postati najtoplija godina ikada zabeležena.
Hitnost u borbi protiv klimatskih promena potencira se ciljem Pariskog sporazuma da se ograniči globalno zagrevanje na 1,5°C iznad preindustrijskog nivoa.
COP, godišnji događaj od 1995. godine, okuplja predstavnike 197 potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), uključujući Svetu Stolicu, Palestinu, Kukova ostrva i Nijue.
COP28 će obuhvatiti Svetski samit o klimatskim akcijama 1. i 2. decembra, gde će lideri država i vlada, zajedno sa liderima civilnog društva, objavljivati važne vesti.
Dubai, koji je domaćin događaja u Ekspo gradu, ima dve glavne zone: Plavu zonu za zvanične pregovore i Zelenu zonu za zainteresovane strane, uključujući NVO i javnost.
Ove godine, naglasak je na doprinosima privatnog sektora rešavanju klimatskih problema.
Izbor dr. Sultana Al Jabera, izvršnog direktora Abu Dabi Nacionalne naftne kompanije (Adnoc), za predsedavajućeg COP28 izazvao je kontroverze zbog njegovih veza sa industrijom fosilnih goriva.
Al Jaberova nominacija izazvala je zahteve za njegovo povlačenje od strane više od 130 zakonodavaca iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, neki stručnjaci vide potencijal u agendi COP28 za ubrzanu tranziciju daleko od fosilnih goriva.
Očekuje se da će na COP28 prisustvovati istaknuti učesnici kao što su predsednik SAD-a Bajden, premijer Velike Britanije Sunak, i možda čak papa Franja.
Preko 70.000 učesnika će se okupiti u Dubaiju, sa značajnim prisustvom predstavnika ekoloških NVO i privatnog sektora.
Prioriteti COP28 uključuju ubrzanje pravedne tranzicije energetskog sektora, reformu klimatskog finansiranja, stavljanje prirode i života u središte akcija na klimatske promene i obezbeđivanje inkluzivnosti.
Tranzicija energetskog sektora će biti ključno pitanje, pri čemu će EU zagovarati globalni sporazum za postepeno ukidanje korišćenja uglja, nafte i gasa bez emisija.
Finansiranje gubitaka i šteta od klimatskih promena za žrtve je takođe na dnevnom redu, zajedno sa postupnim ukidanjem subvencija za neefikasne fosilne gorive, što je udvostručeno globalno u 2022. godini, prema novoj studiji.
Iako postoje frustracije zbog spore dinamike međunarodnih klimatskih pregovora, COP proces ostaje najbolja dostupna opcija.
Pariski sporazum, postignut 2015. godine, već je doveo do politika koje će dovesti do vrhunca potražnje za fosilnim gorivima do 2030. godine.
Međutim, potrebne su jače mere kako bi se ostvario cilj od 1,5°C globalnog zagrevanja.
Zemlje koje su već pogođene posledicama povećanja temperature od 1,1°C naglašavaju hitnost COP28.