Srbija u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa, prva elektrana moguća do 2040. godine

Srbija se nalazi u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa prema metodologiji Međunarodne agencije za atomsku energiju, a direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča, Slavko Dimović, ističe da bi naša zemlja do 2040. godine mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu, što bi omogućilo energetski suverenitet i čistiji vazduh.

Gostujući u emisiji “U središtu pažnje” Prvog programa Radio Beograda, Dimović je ocenio da je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana hrabra i vizionarska politička odluka koja je stvorila okvir za naučna istraživanja. On naglašava da nuklearna energija, kao bazični vid energije, treba da omogući postepeno napuštanje fosilnih goriva, prvenstveno uglja.

Dimović je podsetio da nuklearne elektrane nisu samo realnost, već i nasušna potreba ukoliko želimo čistiji vazduh. Incidenti su mnogo češći u klasičnim industrijskim postrojenjima nego u nuklearkama, dok nuklearne elektrane donose energetsku stabilnost i omogućavaju da država ne zavisi od jednog snabdevača.

On je objasnio da obnovljivi izvori, poput vetroparkova i solarnih panela, ne mogu da zadovolje više od 30 odsto energetskih potreba zbog varijacija u vremenskim uslovima koje mogu izazvati probleme na mreži. Srbija treba da se okrene konvencionalnim nuklearnim reaktorima, minimalno dva reaktora do 2,4 gigavata snage, kako bi zadovoljila energetski deficit i ostvarila ambiciozan plan izvoza električne struje.

Povodom aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i spekulacija o mogućim udarima na nuklearna postrojenja u Iranu, Dimović je poručio da građani Srbije nemaju razloga za brigu. Čak i u najgorem scenariju, usled formiranja radioaktivnog oblaka, takav oblak mogao bi da se kreće duž zemalja u Persijskom zalivu ili prema Turskoj. S obzirom na udaljenost od preko 3.000 kilometara, građani Srbije mogu biti apsolutno bezbedni, naglasio je Dimović, dodajući da neodgovorni pojedinci nepotrebno šire paniku.

Institut Vinča, kao najveći institut u istočnom delu Evrope, preuzeo je ulogu nosioca nuklearnog programa. Do sada su potpisani memorandumi o saradnji sa francuskom kompanijom EDF, vodećim institutima u Mađarskoj, dok se održava uspešna saradnja i sa ruskim “Rosatomom”. Delegacija Instituta posetila je i južnokorejsku kompaniju KHNP.

Govoreći o izboru tehnologije, Dimović je objasnio da Srbija ne treba da isključi nijednu opciju. Međunarodna atomska agencija propisala je da države na ovom stepenu razvoja primenjuju konvencionalne metode. Mali modularni reaktori su trenutno u fazi istraživanja ili predkomercijalne upotrebe, ali do 2040. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije nuklearnu elektranu, verovatno će se dogoditi i njihova komercijalna primena.

Kao ključne prednosti nuklearne energije Dimović je naveo odsustvo emisije ugljen-dioksida, niske operativne troškove na duži rok i životni vek modernih reaktora koji iznosi od 60 do 80 godina.