Srbija sprema veliki energetski zaokret: Novi gasni blokovi, solarni parkovi i nuklearna elektrana do 2035.

Srbija bi do 2030. godine mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije u državnom vlasništvu, što predstavlja približno 20 odsto sadašnjih kapaciteta elektroenergetskog sistema, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Kako je navela u razgovoru za Radio-televizija Srbije, država paralelno priprema veliki investicioni ciklus koji obuhvata nove elektrane, gasnu infrastrukturu, razvoj obnovljivih izvora energije, ali i početak nuklearnog programa u Srbiji.

Gasna elektrana u Nišu prvi veliki projekat

Jedan od ključnih projekata u narednom periodu biće izgradnja gasne elektrane u Nišu, koja bi trebalo da se realizuje u saradnji sa partnerima iz Azerbejdžana.

„Očekujem da prva bude završena gasna elektrana u Nišu koju ćemo raditi u saradnji sa kompanijom iz Azerbejdžana“, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Istovremeno, država planira snažnije ulaganje u solarne elektrane i vetroparkove, u čemu će važnu ulogu imati Elektroprivreda Srbije, najveća energetska kompanija u zemlji.

Reverzibilna hidroelektrana Bistrica ključ stabilnosti sistema

Jedan od najznačajnijih projekata u narednoj deceniji jeste izgradnja Reverzibilna hidroelektrana Bistrica, koja bi trebalo da omogući stabilniji rad elektroenergetskog sistema i veći udeo energije iz obnovljivih izvora.

Ministarka je objasnila da je reč o izuzetno kompleksnom projektu koji zahteva veliki broj procedura i dozvola.

„Veoma je kompleksno ishodovati sve neophodne dozvole – od lokacijskih uslova do građevinske dozvole“, rekla je ona.

U proces su uključene brojne institucije – od lokalnih samouprava do tela zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa.

„Veliki broj učesnika mora da da svoja mišljenja na različita dokumenta“, dodala je ministarka.

Prema planovima, tokom ove godine trebalo bi da počnu pripremni radovi, poput izgradnje pristupnih saobraćajnica i izmeštanja infrastrukture, dok se građevinska dozvola za glavni objekat očekuje do kraja godine.

U realizaciji projekta učestvuje i Japan International Cooperation Agency, koja već duže vreme procenjuje tehničke i finansijske aspekte projekta. Ako finansiranje bude odobreno, početak glavnih radova mogao bi da usledi 2027. godine.

EPS povećao kapacitete prvi put posle tri decenije

Ministarka je podsetila da je Elektroprivreda Srbije u poslednjih godinu i po dana povećala proizvodne kapacitete za 426 megavata, što se, kako je naglasila, nije dogodilo još od 1991. godine.

Prošlu godinu dodatno je otežala i izuzetno nepovoljna hidrologija.

„Prošla godina bila je najsušnija u poslednjih 31 godinu, zbog čega su hidroelektrane proizvodile znatno manje energije“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, proizvodnja iz hidroelektrana bila je oko 30 odsto manja nego 2023. godine.

Karbon taksa veliki izazov za energetiku

Srbija se istovremeno suočava sa sve većim pritiskom Evropske unije da smanji emisije ugljen-dioksida.

„Imamo problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida“, rekla je Dubravka Đedović Handanović.

Najveći emiter je upravo Elektroprivreda Srbije, s obzirom na to da se veliki deo proizvodnje električne energije i dalje oslanja na termoelektrane na ugalj.

Ipak, ministarka naglašava da su termoelektrane i dalje ključne za stabilnost sistema.

„Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju“, rekla je ona, dodajući da vetar i sunce ne mogu sami da obezbede stabilno snabdevanje.

„Baznu energiju možemo da zamenimo kroz gasne ili nuklearne elektrane“, objasnila je ministarka.

Srbija razmatra i nuklearnu elektranu

Upravo zbog potrebe za stabilnim izvorima energije, Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa.

„Očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane“, najavila je Dubravka Đedović Handanović.

U pripremi tog projekta država sarađuje sa francuskom energetskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi.

Novi gasovodi i skladišta gasa

Plan razvoja energetike obuhvata i veliko proširenje gasne infrastrukture.

„Moramo da izgradimo oko hiljadu kilometara novih gasovoda“, naglasila je ministarka.

Gasifikacija bi trebalo da obuhvati delove istočne i zapadne Srbije, uključujući gradove poput Paraćina, Negotina i Zlatibora.

Istovremeno se radi i na proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor gas storage.

„Očekujem da u narednih godinu dana najveći deo radova bude završen“, rekla je ministarka.

Kapacitet skladišta trebalo bi da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa, dok država planira i izgradnju novog skladišta gasa Tilva, čime bi ukupni kapaciteti značajno porasli.

Novi naftovod prema Mađarskoj

Pored gasa, u planu je i izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske, koji bi trebalo da smanji zavisnost zemlje od jednog pravca snabdevanja naftom.

Prema najavama, radovi bi mogli da počnu već krajem leta ili početkom jeseni ove godine, čime bi Srbija dobila još jedan važan energetski pravac snabdevanja.