Srbija se bori sa ozbiljnim problemom zagađenja vazduha

Kvalitet vazduha u Srbiji ostaje ozbiljan problem, kako pokazuje najnoviji Godišnji Izveštaj o stanju vazduha za 2022. godinu Agencije za zaštitu životne sredine.

Tokom prošle godine, situacija je bila alarmantna širom zemlje.

Sve više mernih mesta je otkrilo nepovoljan kvalitet vazduha, a gradovi se suočavaju s prekomernim zagađenjem tokom cele godine.

Uoči grejne sezone, meteorološki uslovi dodatno komplikuju problem zadržavajući zagađujuće supstance u nižim slojevima atmosfere.

Najveće prekoračenje godišnje granične vrednosti za suspendovane čestice PM2.5, postavljene na 25 µg/m³, zabeleženo je u Novom Pazaru sa čak 43 mikrograma po kubnom metru vazduha.

Slični problemi se javljaju u gradovima kao što su Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd, Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica i Niš.

Dr. Mirjana Perišić, stručnjak iz Instituta za fiziku u Beogradu, Laboratorije za fiziku životne sredine, ukazuje na činjenicu da većina građana udiše vazduh lošeg kvaliteta, spadajući u treću kategoriju zagađenja.

Ova situacija se bazira na merenju samo nekoliko zagađujućih materija, dok postoji hiljade potencijalno štetnih supstanci u urbanoj sredini koje predstavljaju ozbiljnu opasnost za zdravlje.

Unapređenje monitoringa kvaliteta vazduha, s posebnim naglaskom na praćenje različitih zagađujućih materija, ključno je za identifikaciju glavnih izvora zagađenja.

Ovi izvori često uključuju individualna ložišta, saobraćaj i industrijske aktivnosti, naročito u energetskom sektoru.

Iako su tokom pandemije koronavirusa zabeleženi trendovi poboljšanja kvaliteta vazduha usled smanjenja antropogenih aktivnosti, situacija još uvek nije dovoljno stabilizovana.

Zakonske obaveze institucija uključuju obaveštavanje javnosti o povećanju zagađenja vazduha, a Evropska unija takođe nudi prognozu zagađenja vazduha povezanu s vremenskom prognozom.

Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha do 2030. godine sa Akcionim planom kako bi se rešio ovaj ozbiljan izazov.

Za implementaciju ovog programa potrebno je oko 2,6 milijardi evra.

Dokument Vlade ukazuje na ozbiljan rizik aero-zagađenja za zdravlje stanovništva, s oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji.

Implementacijom predviđenih mera, očekuje se smanjenje broja prevremenih smrti do 2030. godine sa 12.000 na oko 7.400 slučajeva godišnje.