Srbija jača borbu protiv zagađenja vazduha: Više sredstava za gašenje kotlarnica

Vlada Srbije se intenzivno bavi programom zaštite vazduha, a ključna inicijativa usmerena je ka gašenju kotlarnica koje koriste mazut i lož ulje, kao i zameni individualnih ložišta.

Aleksandra Radinović, savetnica u kabinetu Premijera Srbije za oblast zaštite životne sredine, iznela je ove planove na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija.

Istraživanja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala su da grejanje predstavlja najveći izvor zagađenja vazduha i stvaranja PM čestica u Srbiji.

U cilju rešavanja ovog problema, Vlada Srbije će izdvojiti pet puta više sredstava iz budžeta za sledeću godinu za gašenje kotlarnica koje rade na mazut i lož ulje.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira, uz podršku Svetske banke, dodeliti novčanu podršku građanima za sanaciju njihovih individualnih ložišta, što će obuhvatiti oko 50.000 domaćinstava do 2027. godine.

Pored toga, planira se i pošumljavanje poljoprivrednih površina koje nisu bile u zakupu tokom poslednjih nekoliko godina, posebno onih nižeg kvaliteta.

Peter Vajda, predstavnik Energetske zajednice, istakao je važnost rešavanja problema zagađenja vazduha, koji predstavlja regionalni i evropski izazov.

Takođe je naglasio da svet mora preusmeriti fokus na održivost, a Srbija, prema njegovim rečima, radi mnogo kako bi poboljšala svoj odnos prema zelenoj energiji.

Boris Lubarda, predstavnik Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske, istakao je da je energetska tranzicija izazov za ovu zemlju i da će joj trebati podrška spolja kako bi postigla svoje ciljeve.

Naglasio je važnost dekarbonizacije i smanjenja potrošnje energije, dok se istovremeno povećava korišćenje obnovljivih izvora.

Na panelu su identifikovani i ključni izvori zagađenja u različitim regionima.

U Republici Srpskoj, stare termoelektrane i nova termoelektrana iz 2016. godine su glavni zagađivači, dok daljinsko grejanje ima manji uticaj.

Bojan Ivković, predstavnik Grada Pirota, izrazio je zabrinutost zbog dominantnog korišćenja biomase i individualnih izvora toplote kao glavnih izvora zagađenja.

Grad je preduzeo korake kako bi unapredio energetsku efikasnost, a podsticaj od strane USAID-a će pomoći u stvaranju katastra individualnih ložišta, što je važan korak ka rešavanju problema.

Prema preliminarnim rezultatima popisa individualnih ložišta u Pirotu, najčešći uređaji u domaćinstvima su šporeti i peći, sledi konvencionalno korišćenje drva i uglja, električne peći i klima uređaji.

Građani često koriste drvo kao energent, iako nisu uvek svesni da modernija rešenja mogu biti efikasnija i ekonomičnija.

Na kraju, panel je istakao važnost rešavanja problema zagađenja vazduha i prelazak na održive energetske izvore kao prioritet, a saradnja sa međunarodnim partnerima, kao što je Svetska banka, igra ključnu ulogu u ostvarivanju ovih ciljeva.