Solarno tržište EU beleži prvi pad

Solarno tržište Evropske unije suočava se s prvim padom nakon decenije kontinuiranog rasta, pokazuje najnovija analiza SolarPower Europe, nakon izuzetnog rasta 2022. (+47%) i 2023. (+51%), te stagnacije u 2024. (+3,3%).

To bi označilo prvu godinu negativnog rasta tržišta od 2015. godine, što bi dovelo u opasnost ciljeve Evrope za 2030. godinu, upozoravaju iz SolarPower Europe, vodeće asocijacije za solarnu energiju u Evropi.

Poseban pad beleži sektor stambenih solarnih instalacija. Korporativni ugovor o kupovini električne energije (cPPA), kako navode, takođe doprinosi smanjenim očekivanjima solarnog tržišta, između prva dva kvartala 2025. godine donosi pad od 41%.

Veliki solarni projekti ostaju relativno otporni, vođeni aukcijama širom Evrope koje podstiču fleksibilne solarne projekte koji se kombinuju sa sistemima skladištenja električne energije ili vetrom. Prema trenutnim predviđanjima SolarPower Europe, EU će instalirati 64,2 GW, što je manje u odnosu na 65,1 GW u 2024. godini. Nove instalacije pomažu u postizanju solarnog cilja Evropske komisije za 2025. godinu od 400 GW, a do kraja godine očekuje se ukupno 420 GW solarne energije u EU.

Da bi ispunila ciljeve za 2030. godinu i ostvarila ciljeve dekarbonizacije i konkurentnosti kontinenta, Evropa mora instalirati skoro 70 GW godišnje narednih godina. Ukoliko se trend nastavi, EU će dostići svega 723 GW solarne energije do 2030, što je ispod cilja od 750 GW.

– Broj se može činiti malim, ali simbolika je velika. Pad tržišta, upravo kada solarna energija treba da se ubrzava, zaslužuje pažnju lidera EU. Evropi su potrebna konkurentna rešenja za električnu energiju, energetsku sigurnost i klimu. Solarna isporučuje sve te potrebe. Sada kreatori politike moraju da isporuče okvire za elektrifikaciju, fleksibilnost i skladištenje energije koji će voziti solarni uspeh tokom ostatka decenije – rekao je Dries Acke, zamenik izvršnog direktora SolarPower Europe.