Solarna energija prvi put prestigla ugalj u proizvodnji struje

U Evropskoj uniji je prošle godine prvi put proizvedeno više struje iz solarne energije nego iz uglja, saopštio je istraživački centar Ember.

Udeo električne energije dobijene u solarnim elektranama u energetskom miksu EU dostigao je 11 odsto, u odnosu na 9,3 odsto 2023. godine. Solarna energija je bila najbrže rastući izvor energije u EU.

Udeo svih obnovljivih izvora je porastao sa 24 odsto 2019. na rekordnih 47 odsto 2024. Zajedno sa nuklearnom energijom, koja takođe ne emituje gasove s efektom staklene bašte, činili su 71 odsto proizvodnje električne energije.

Količina struje dobijene u termoelektranama na ugalj pala je na ispod 10 odsto, prvi put od 2011. kada je tink-tenk Ember počeo da prikuplja podatke.

Ugalj je na listi najvećih izvora električne energije pao sa trećeg mesta 2019. na šesto mesto prošle godine.

Više od polovine članica EU ili ne koriste ugalj u proizvodnji električne energije ili je njegov udeo u energetskom miksu manji od pet odsto, navodi Ember u izveštaju.

Proizvodnja električne energije iz gasa nastavlja da pada već petu godinu, a prošle godine je smanjena na 15,7 odsto 2024. sa 16,9 odsto godinu dana ranije.

Udeo svih fosilnih goriva je za pet godina pao sa 39 odsto na najniži nivo od 29 odsto.

Iz vetra se već drugu godinu proizvodi više struje nego iz gasa.

Udeo energija vetra ostao je nepromenjen, 17,4 odsto. Iako je 2024. dodato oko 13 gigavata novih kapaciteta vetroelektrana, uslovi vetra su bili nepovoljniji nego 2023, zbog čega je proizvodnja bila niža od očekivane.

Nuklearna energija je ostala dominantan izvor električne energije u EU, a njen udeo je blago povećan sa 23 odsto 2023. na 23,7 odsto prošle godine.

EU nastoji da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora da bi smanjila emisije i dostigla klimatske ciljeve, kao i da bi smanjila zavisnost od uvoza fosilnih goriva i pojačala energetsku sigurnost.

Ember je saopštio da bi bez novih kapaciteta solarne i vetroenergije od 2019. godine EU uvezla 92 milijarde kubnih metara više gasa i 55 miliona tona više kamenog uglja, što bi je koštalo 59 milijardi evra.