Simbol promene: Istorijske zgrade zadržavaju svoj šarm zahvaljujući pametno postavljenim solarnim panelima

Kako potreba za zelenom energijom raste, mnoge istorijske zgrade širom Evrope opremljene su solarnim panelima koristeći inovativne i kreativne tehnike.

Guggenhajm muzej u Bilbau u Španiji, nedavno je postavio 300 solarnih panela na svoj krov, kao deo posvećenosti da postane klimatski neutralan do 2030. godine. Fotovoltična instalacija od 80 kW uštedeće oko 5% potrošnje električne energije muzeja i obezbediće dovoljno energije za osvetljenje njegovih izložbenih sala.

Međutim, modernistička zgrada poznatog arhitekte Franka Gerija predstavljala je jedinstven izazov za integraciju panela na krovovima. Da bi se očuvala arhitektonska celina ovog ikoničnog objekta, boja i dizajn panela morali su biti pažljivo odabrani i odobreni, piše Srbija Danas.

Solarni paneli na Guggenhajm muzeju u Bilbau

Geriova struktura je poznata po svojim talasastim oblicima i srebrno-metalnom oblogom – što je predstavljalo izazov da solarni paneli ne naruše ovaj dizajn. Kompanija Iberdrola, koja stoji iza ove instalacije, postavila je panele na dva najveća krova zgrade na način koji ih čini nevidljivim sa ulice. Odabrani modeli panela, proizvedeni od strane italijanske kompanije FuturaSun, hromatski su usklađeni sa arhitekturom muzeja.

„Očuvanje arhitektonske jedinstvenosti zgrade bilo je veliki izazov u realizaciji ovog projekta, a sve detalje – od dizajna instalacije do harmonizacije sa drugim karakteristikama, poput krovnih svetlarnika – odobrili su arhitekta Frank Geri i Grad Bilbao,“ naveli su iz muzeja u saopštenju za javnost.

Da li se solarni paneli mogu postaviti na istorijske zgrade?

Širom Evrope, solarni paneli su diskretno instalirani na ili u blizini istorijskih zgrada. Na imanju Čipenhem Hol u Engleskoj, 32 solarna panela sada su postavljena na zemlji, oko 25 metara od zgrade, i povezani su sa kućom putem podzemnih kablova, skriveni pogledom od strane živice koja se uklapa u stil drugih biljnih elemenata u vrtovima.

Prošle godine, arheološki park Pompeja na jugu Italije instalirao je solarne panele prerušene u terakotne pločice koje se stapaju sa drevnim ruševinama grada.

Međutim, drugi primeri uvođenja solarnih panela na ikonične istorijske zgrade izazvali su kontroverze. Solarni paneli su predloženi za zgradu King’s College Chapel u Kembridžu, ali su uprkos prigovorima Historic England i preporuci za odbijanje od strane urbanističkih službenika, dobili odobrenje od urbanističkog odbora.

Evropski gradovi olakšavaju postavljanje solarnih panela na istorijskim zgradama

Kako potreba za čistom energijom raste usled klimatske krize i povećanja troškova, slučajevi poput King’s College Chapel mogu postati uobičajeni. Gradski saveti širom Evrope počinju da olakšavaju pravila kako bi krovovi istorijskih zgrada postali mesta za postavljanje solarnih panela. U junu je grad Amsterdam najavio da će do 2025. godine biti dozvoljeno postavljanje solarnih panela na zaštićenim zgradama i spomenicima.

Ranije ove godine, vlada Velike Britanije odlučila je da vlasnici istorijskih kuća u Engleskoj više neće morati da traže dozvolu za instalaciju energetski efikasnih tehnologija kao što su solarni paneli i toplotne pumpe, prema merama koje je predložilo ministarstvo za stanovanje. Iako ovo može izazvati brigu zbog očuvanja nasleđa, kompanije istovremeno rade na proizvodnji solarnih panela koji se diskretno integrišu u istorijske zgrade.

Nazvani integrisanim fotovoltičnim sistemima (BIPV), ovi paneli ne postavljaju se na površine zgrada, već zamenjuju elemente poput krova, krovnih svetlarnika ili fasada. Mogu poprimiti izgled krovnih pločica, škriljevca, stakla pa čak i vitraža, što omogućava istorijskim zgradama da iskoriste prednosti smanjenih troškova energije i poboljšane održivosti, a da pri tome ne žrtvuju estetski integritet.