Samo četiri evropske države će ispuniti povećanje kapaciteta energije vetra, među njima jedna sa Balkana

Već dva meseca zaredom, više od četvrtine švedske električne energije dolazi od energije vetra dva – a novi izveštaji govore da bi emisije u zemlji uskoro mogle da porastu.

Švedska je u februaru proizvela rekordnih 27 posto električne energije iz vetra, za dlaku premašivši rekord od 26 posto postavljen u januaru ove godine.
I druge evropske zemlje bi mogle da vide isto ako slede njihov primer.

Кako se druge zemlje EU porede sa Švedskom po pitanju energije vetra?
Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su 58 milijardi tona u 2022. – rekordno visoko. Ali obnovljivi izvori energije imaju potencijal da smanje ovaj zabrinjavajući iznos.

Energija vetra proizvodi samo 0,02 odsto emisije CO2 po jedinici energije u poređenju sa ugljem.

Кako globalne cene energije nastavljaju da rastu – podstaknute ruskom invazijom na Ukrajinu – izgradnja kapaciteta čiste energije postaje sve hitnija.

Energija vetra je posebno dobra opcija, jer joj ne preti suša na način na koji je hidroenergija.

Ali mnoge evropske zemlje zaostaju.

EU je 2021. rasporedila 34 GV vetra i solarnog kapaciteta zajedno. Prema Emberovoj analizi, godišnji dodaci će morati da se povećaju da bi klimatski ciljevi ostali na dohvat ruke. Blok će morati da ima ukupno 76 GV do 2026. da bi globalno grejanje zadržalo na 1,5 stepeni Celzijusa.

Prema predviđenim stopama upotrebe, samo četiri od 27 zemalja EU (Finska, Hrvatska, Litvanija i Švedska) će postići dovoljno visoka godišnja povećanja kapaciteta vetra da bi ispunila ovaj cilj.

Zašto se Švedska kritikuje zbog povećanja emisija?

Nova koaliciona vlada desnog centra nije ambiciozna po pitanju klime, izjavila je Sesilija Hermanson, predsednica švedskog Saveta za klimatsku politiku na predstavljanju novog izveštaja.

„Izgubili smo zamah i usmeravaćemo se u pogrešnom pravcu ako se politika ne promeni“, upozorila je ona.

„Politika koja je do sada predstavljena nije dovoljna za postizanje cilja 2030. godine. Predviđa se da će promene politika koje su najavljene čak i povećati emisije gasova staklene bašte u kratkom roku.

Ako se emisije povećaju, to će biti prvi put u dve decenije da su porasle u toj skandinavskoj zemlji.