Ruski naučnici upozoravaju: “Spaljena zemlja postaje izvor ugljen-dioksida”
“Zemlja spaljena u šumskim požarima postaje izvor ugljen-dioksida”, zaključili su tokom istraživanja naučnici Sibirskog univerziteta i Krasnojarskog naučnog centra sibirskog odseka Ruske akademije nauka.
Prema njihovom mišljenju, požar kardinalno menja funkciju šuma od apsorbera ugljen-dioksida u njegov dodatni izvor.
Naučnici su se bavili procenom razmera emisije ugljen-dioksida iz zemlje u severnim, arktičkim šumama.
Istraživanje je izvršeno u podzoni srednje tajge u centralnom Sibiru, na mestima koja su bila zahvaćena požarom godinu dana ranije, kao i na površinama zahvaćenim vatrom u periodu od pre 14, 23, 46 i 121 godine, piše Sputnik.
– Od trenutka kada dođe do požara mora da prođe određeno vreme kako bi ekosistem mogao ponovo da funkcioniše na uobičajen način. U Rusiji prirodni šumski ekosistemi često imaju ulogu apsorbera ugljen-dioksida iz atmosfere. Na to koliko će šume uspešno apsorbovati ugljen-dioksid uticaće i vlažnost zemlje, brzina obnavljanja ekosistema i koliko je vremena prošlo od prethodnog velikog požara – rekla je koautor istraživanja, viši naučni saradnik laboratorije biohemije ekosistema Instituta za ekologiju i geografiju SFU, Anastasija Mahnikina.
Ona je objasnila da parametri mikroklime teritorije, kao što su vlaga i toplota, suštinski utiču na prirodni tok stvari. Menja se albedo na površini – odnosno sposobnost reflektovanja sunčeve energije.
Na delu teritorije gde je poslednji požar bio pre godinu dana, albedo je minimalan. Posle požara, nema pokrivača na zemlji, a kada je u pitanju vlažnost dolazi do oscilacija – od suše do prevelike vlage.
Prema mišljenju naučnika, na oštećenom pokrivaču na zemlji menja se uobičajena razmena, narušeno je funkcionisanje mikrobne zajednice, drastično se smanjuje plodnost, a za obnavljanje šume potrebno je prosečno 30 godina.
Preporučeno
Srbija ulazi u novu trku za struju: Do kraja decenije gotovo polovina energije trebalo bi da bude obnovljiva
Otvoren novi poziv za zelene projekte u Srbiji: Novac za čistiji vazduh, manje otpada i zaštitu prirode
Humanoidni roboti proizvodiće se u Srbiji: Iz Šapca bi mogli pravo na evropsko tržište
Niču vetroturbine na površini većoj od 20.000 fudbalskih terena: Struja za 1,2 miliona domova
