Ruski naučnici upozoravaju: “Spaljena zemlja postaje izvor ugljen-dioksida”
“Zemlja spaljena u šumskim požarima postaje izvor ugljen-dioksida”, zaključili su tokom istraživanja naučnici Sibirskog univerziteta i Krasnojarskog naučnog centra sibirskog odseka Ruske akademije nauka.
Prema njihovom mišljenju, požar kardinalno menja funkciju šuma od apsorbera ugljen-dioksida u njegov dodatni izvor.
Naučnici su se bavili procenom razmera emisije ugljen-dioksida iz zemlje u severnim, arktičkim šumama.
Istraživanje je izvršeno u podzoni srednje tajge u centralnom Sibiru, na mestima koja su bila zahvaćena požarom godinu dana ranije, kao i na površinama zahvaćenim vatrom u periodu od pre 14, 23, 46 i 121 godine, piše Sputnik.
– Od trenutka kada dođe do požara mora da prođe određeno vreme kako bi ekosistem mogao ponovo da funkcioniše na uobičajen način. U Rusiji prirodni šumski ekosistemi često imaju ulogu apsorbera ugljen-dioksida iz atmosfere. Na to koliko će šume uspešno apsorbovati ugljen-dioksid uticaće i vlažnost zemlje, brzina obnavljanja ekosistema i koliko je vremena prošlo od prethodnog velikog požara – rekla je koautor istraživanja, viši naučni saradnik laboratorije biohemije ekosistema Instituta za ekologiju i geografiju SFU, Anastasija Mahnikina.
Ona je objasnila da parametri mikroklime teritorije, kao što su vlaga i toplota, suštinski utiču na prirodni tok stvari. Menja se albedo na površini – odnosno sposobnost reflektovanja sunčeve energije.
Na delu teritorije gde je poslednji požar bio pre godinu dana, albedo je minimalan. Posle požara, nema pokrivača na zemlji, a kada je u pitanju vlažnost dolazi do oscilacija – od suše do prevelike vlage.
Prema mišljenju naučnika, na oštećenom pokrivaču na zemlji menja se uobičajena razmena, narušeno je funkcionisanje mikrobne zajednice, drastično se smanjuje plodnost, a za obnavljanje šume potrebno je prosečno 30 godina.
Preporučeno
Komšije spremaju energetski preokret: Planiraju desetostruko povećanje snage vetroelektrana do 2030.
U dubinama okeana pronađeno „zlatno drvo“: Toliko je neobično da su naučnici morali da osnuju novu porodicu
Nova generacija čipova na pomolu: Mašina veličine autobusa mogla bi da promeni proizvodnju elektronike
Energetski zaokret vredan 747 milijardi dolara: Planiraju 100 gigavata zelene energije do 2030.
